Савест на провери (1)

У Србији, као и у свим осталим земљама света, постоји посебно осетљива категорија запослених. Реч је о родитељима који имају дете са посебним потребама. Њихове породичне тешкоће прате и многи друге, укључујући и страх од губитка посла.

Следи питање да ли постоји законска одредба према којој су родитељи (мајка, отац) малолетног детета са посебним потребама (вишестрано ометено и дете са аутизмом или дете са неким другим здравственим тешким проблемима) правно заштићени у случајевима када фирма у којој раде има вишак запослених, односно да ли могу да буду технолошки вишак и добију отказе.

– Нажалост, таква одредба не постоји у Закону о раду, нити је предвиђена неким другим законом из области здравственог или социјалног осигурања. Закон о раду дефинише у којим ситуацијама послодавац може запосленом да откаже уговор о раду. Пре свега то је ситуација ако постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца. Послодавац може запосленом отказати уговор о раду ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла. Међутим, послодавац не може запосленом да да отказ за време одсуства са рада ради посебне неге детета, осим ако је радни однос заснован на одређено време или ако су се стекли услови прописани законом а који се односе на понашање запосленог. Одсуство са посла ради посебне неге детета може да траје најдуже до навршене пете године живота детета – каже Тамара Лукшић-Орландић, заменица Заштитника грађана у Влади Републике Србије.

Према њеним речима послодавац може запосленом отказати уговор о раду услед технолошких, економских или организационих промена – само ако не може да му обезбеди обављање других послова, односно да га оспособи за рад на другим пословима (не односи се на послодавца који има у радном односу на неодређено време мање од 50 запослених). Она даље истиче да послодавац, у случају ове врсте отказа уговора о раду, не може на истим пословима да запосли друго лице у року од три месеца од дана престанка радног односа, ако се пре овог рока појави потреба за обављањем истих послова. У том случају, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао радни однос. Сваки отказ уговора о раду даје се у писменом облику и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку.

Било би јако лепо да закон не мора да регулише односе запослених родитеља који имају дете са посебним потребама и њихових послодаваца, јер је далеко важније бити – човек и имати разумевања за тешкоће са којима се родитељи такве деце свакодневно суочавају.

– Иначе, међу стручњацима преовлађује мишљење да израз „деца са посебним потребама” није адекватан, пошто сва деца имају исте потребе, на пример за уважавањем своје личности, и бројне друге ситне и свакодневне, али и оне крупне, као што је потреба за развојем до граница њихових сопствених могућности, само што су те могућности код деце различите – наглашава Тамара Лукшић-Орландић.