Посао
Урбане ткаље
Рукотворине су нешто што је увек имало посебно место у нашој традицији, a данас се мало њих бави овим привлачним и увек занимљивим послом. „Изворје” је београдско удружење ткаља које негују традицију рукотворина. Настало је октобра 2008 године из жеље да се на леп и користан начин употпуни време.
– Нас неколико је пожелело да пронађе место на коме ћемо се дружити, Убрзо је оно прерасло у радно – креативно. На том месту се данас вредно ради на разбојима: седам жена, седам разбоја и много лепих рукотоврина настаје у том простору који се налази у Жаркови – каже Иванка Видојевић, додајући да је ткање индивидуални процес, али не може да опстане без групе, јер се само на тај начин стварају идеје и добија инспирацији за рад.
Ово удружење ткаља има седам активних чланица, које су различитих година, од 45 до 65 година. Неке од њих су пензионерке, а биле су банкарске службенице, учитељице, архитекте. Чланице изворја су, поред наше саговорнице, Гордана Предраговић, Снежана Ладолеж, Слободанка Салцбергер Ивковић, Босиљка Цвјетичанин, Љиљана Трандафиловић и Зорица Комар.
– Ми смо и чланице и Удружења за очување и развој ручног ткања при Етнографском музеју и чланице новооснованог Удружења ткаља Србије. Радимо по цео дан. Повремено имамо и „ђаке”, жене које су некад завршиле школу ткања и потребно им је да обнове градиво. Иначе, ткање је спор процес, али ми уживамо у стварању одевних предмета који су увек оригинални.
Све саме финансирају и, за сада, зарађују за улагања у предива, за кирију, изложбе и гостовања по другим градовима.Од ткања не може да се живи, али оне верују да ће се једнога дана и то остварити.
– Свака изложба нам даје полет иснагу да не одустанемо, јер сви који дођу лепо реагују на наше тканине и креације. Наш основни посао је да створимо тканине, а после те тканине добијају облике: постају капути, пелерине, прслуци... Креирамо не само тканине, већ и моделе, а шију их искусне шнајдерке.
За себе кажу да су „урбане ткаље”, јер њихове моделе носе и млађи и старији, а њихов мото је – зближавање традиционалног и савременог начина одевања.
Последњи коментари
Лепо је чути, а још лепше видети рукотворине не само наших ткаља, већ и свих осталих који се баве плетењем, хеклањем, предењем и другим ручним радом, јер ништа лепше не може да буде од одевног предмета који креирају наше изузетно способне жене.
Свака част удружењу, мислим да није једино у Србији,а требало би што више жена, а зашто не и мушкараца, укључити у овај много леп посао, који је пре свега извор великог задовољства. Боље је ангажовати се и радити нешто лепо и корисно него пити лекове за смирење у ова изузетно стресна времена. Предлажем да сва удружења, овакве врсте, уложе и више напора у едукацију омладине,јер смо некако заборавили да своју децу и своје унучиће научимо основама ручног рада, па није ни чудо што не знају ни дугме да ушију, а камоли да се озбиљније баве ручним радом. Поред редовног посла бављење ручним радом је мелем за душу.