Snažne privrede i udarne ekonomije sveta nisu ni izbliza podržane, ma kako to nama izgledalo, „samo”, multinacionalnim konglomeratima, velikim kompleksima, snažnim bankama i hiljadama zaposlenih u globalnim kompanijama. Najsnažniji zamah privredi Evrope, verovali mi ili ne, daje sektor mikro, malih i srednjih preduzeća. Male porodične firme od nekoliko pa do više desetina zaposlenih stub su ekonomskog razvoja Evrope ali sve više i čitavog sveta. I Srbija, sudeći po izveštajima nadležnih evropskih komisija, polako ali sigurno kreće se u tom pravcu. Svi podaci iz jednog od poslednjih izveštaja koji je u saradnji sa EU izradilo Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja   upravo to i dokazuju. Prema objavljenim podacima, ukupan broj malih, srednjih i privatnih preduzeća još u 2008. iznosio je 303.449 što je 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća iz nefinansijskog sektora. Početkom novembra 2009. ovaj broj je uvećan za više od 11.500.

U ovom sektoru broj zaposlenih broji 940,1 hiljadu radnika, i to čini 67,2 odsto ukupno zaposlenih u nefinansijskom sektoru. Tu je ostvareno 66,6 odsto ukupnog prometa, zatim 59,1 odsto BDV 45,9 odsto izvoza i 60,5 odsto uvoza nefinansijskog sektora.

Ovaj sektor je u periodu 2004–2008. obezbedio posao za 187.410 radnika, dok je istovremeno smanjen broj zaposlenih u velikim preduzećima za 163.620 radnika.

Zabrinjavajuće je što su preduzeća iz sektora trgovine na malo i veliko i prerađivačke industrije koncentrisana na dva regiona Grad Beograd i Južno–bački okrug. To pokazuje da ovaj sektor nije odigrao važnu ulogu u otklanjanju velikih razlike nivoa regionalne razvijenosti na rast proizvodnje i usluga. Ono što ohrabruje jeste to da kada se sektor MSPP poredi sa rezultatima iz EU onda je on, što i najviše ohrabruje, po mnogim pokazateljima na nivou proseka Evrope.