Снажне привреде и ударне економије света нису ни изблиза подржане, ма како то нама изгледало, „само”, мултинационалним конгломератима, великим комплексима, снажним банкама и хиљадама запослених у глобалним компанијама. Најснажнији замах привреди Европе, веровали ми или не, даје сектор микро, малих и средњих предузећа. Мале породичне фирме од неколико па до више десетина запослених стуб су економског развоја Европе али све више и читавог света. И Србија, судећи по извештајима надлежних европских комисија, полако али сигурно креће се у том правцу. Сви подаци из једног од последњих извештаја који је у сарадњи са ЕУ израдило Министарства економије и регионалног развоја   управо то и доказују. Према објављеним подацима, укупан број малих, средњих и приватних предузећа још у 2008. износио је 303.449 што је 99,8 одсто укупног броја предузећа из нефинансијског сектора. Почетком новембра 2009. овај број је увећан за више од 11.500.

У овом сектору број запослених броји 940,1 хиљаду радника, и то чини 67,2 одсто укупно запослених у нефинансијском сектору. Ту је остварено 66,6 одсто укупног промета, затим 59,1 одсто БДВ 45,9 одсто извоза и 60,5 одсто увоза нефинансијског сектора.

Овај сектор је у периоду 2004–2008. обезбедио посао за 187.410 радника, док је истовремено смањен број запослених у великим предузећима за 163.620 радника.

Забрињавајуће је што су предузећа из сектора трговине на мало и велико и прерађивачке индустрије концентрисана на два региона Град Београд и Јужно–бачки округ. То показује да овај сектор није одиграо важну улогу у отклањању великих разлике нивоа регионалне развијености на раст производње и услуга. Оно што охрабрује јесте то да када се сектор МСПП пореди са резултатима из ЕУ онда је он, што и највише охрабрује, по многим показатељима на нивоу просека Европе.