Питање мобинга или злостављања на раду, питање је свега онога кроз шта смо пролазили у протеклих двадесет година. Постали смо друштво у коме нема личног, самим тим ни међусобног поштовања. Транзиција је учинила своје, велики број људи је без посла, појава разних злоупотреба радне снаге изузетно је присутна и широк је дијапазон онога што се зове кршење права, пре свега , права на живот и рад. Власници капитала на овим просторима то врло добро користе у односу према запосленима, због чега се наше Министарство рада и социјалне политике свакодневно сусреће са бројним злоупотребама. Проблем је жесток, посебно ако се погледа скала где се ми налазимо у односу на развијени свет. Подаци говоре да је у развијеном свету мобинг присутан у процентима од 2,6 до 7,3 док су мала истраживања у Србији за резултат дала чак 43 одсто.

То нам је потврдила Слободанка Бранковић,саветник у поменутом министарству, нагласивши да је добро што коначно имамо Закон о мобингу, и што смо, како каже, коначно у овој земљи почели да причамо о људима, људском достојанству и самопоштовању.

– То је посебно важно јер је све више људи на ивици и у страху да не изгубе доходак који им ионако није довољан за живот, ћуте и трпе све од реда. Нажалост, иако све велике фирме имају секторе за људске ресурсе, људски ресурс се у овој земљи најмање поштује. Зато запослени морају да знају да коначно имају могућност и право да се сами за себе боре. У тој борби синдикати имају велику улогу због чега је врло важно да тачно по овом закону знају свој задатак и како морају и могу да помогну свом чланству на прави начин, истиче наша саговорница.

Међутим, када је појава мобинга у питању, генерално, менаџмент предузећа има највећу одговорност и у том смислу мора предупредити ову, дефинитивно најнегативнију појаву у раду и развоју предузећа.

Владимир Маринковић, директор Високе струковне школе за предузетништво и професор менаџмента, каже да мобинг нема само негативне последице по жртве мобинга, већ се негативно одражава на целокупно функционисање компанија, институција и организација, односно њихову ефикасност и продуктивност, самим тим и конкурентност на тржишту.

– Последице нису само новчане. Мобинг кошта све, у смислу времена, стреса...Вишеструко негативно утиче на мотивацију запослених, продуктивност и профитабилност предузећа што доводи до незадовољавајућих резултата рада, до високе флуктуације запослених.

Због свега тога жртва, починилац и радна тела морају много времена да уложе у активности које воде ка смањењу мобинга, каже Маринковић.

Ове негативне последице могуда се предупреде само квалитетном комуникацијом, добрим управљањем људским ресурсима у предузећу и применом најсавременијих менаџмент принципа и стандарда који се користе у савременом свету. Најбитнија ставка јесте мотивицаја запослених у циљу бољих пословних резултата и конкурентности предузећа на тржишту.

С. Лучић