Meni

Posao

Vaš pravni vodič

Zastarevanje potraživanja iz radnog odnosa

Osnovno potraživanje iz radnog odnosa jeste zarada i naknada zarade, a to je i jedno od osnovnih ustavnih prava zaposlenih. Neisplata zarade je sankcionisana propisanim kaznama za poslodavce, ali je to mala uteha za zaposlene u slučajevima kada poslodavci pronalaze različite načine da neisplaćene zarade nikada ne isplate.

Zakonom o radu predviđeno je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, što je dosta neprecizno i zahteva  tumačenje. Prvo, to znači da posle tog roka zaposleni ne može sudskim putem ostvariti svoje potraživanje. Sledeće pitanje je, na koja potraživanja se ova odredba konkretno odnosi. Pošto zakon reguliše i rad van radnog odnosa koji se zasniva ugovorom o privremenim i povremenim poslovima,  o delu,  o zastupanju ili posredovanju i dopunskom radu, proizilazi da ovaj rok ne važi za potraživanja ostvarena po osnovu rada po ovim ugovorima, već samo po osnovu ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos.

Naknada štete koju je zaposleni pretrpeo zbog povrede ili bolesti na radu, takođe ne predstavlja novčano potraživanje iz radnog odnosa, već se radi o novčanom potraživanju po osnovu pričinjene štete pa se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, dan nastanka obaveze nije preciziran. Kada je u pitanju potraživanje neisplaćenih zarada, dan nastanka obaveze je dan kada je zarada po ugovoru ili opštem aktu poslodavca trebalo da bude isplaćena i to za svaki mesec pojedinačno, ili ako se isplaćuje u dva ili više delova, od dana kada je određeni deo trebalo da se isplati. U slučaju prestanka radnog odnosa, obaveza je poslodavca da najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa  isplati sve neisplaćene zarade i naknade zarade, i druga primanja koja je zaposleni ostvario do tog dana, a tek posle isteka tog roka počinje da teče rok zastarelosti od tri godine.

Međutim, najviše problema imaju zaposleni kod naplata neisplaćenih zarada kod poslodavac nad kojim je započet postupak stečaja ili likvidacije, kao i zaposleni koji su potpisali sa poslodavcem različite sporazume kojima nisu povoljno zaštićena njihova prava.

Mr Radmila Bosanac
objavljeno: 19/06/2008.

Poslednji komentari

gordana bogojevic | 26/06/2008 15:49

Direktor Instituta za javno zdravlje Niš isplaćuje lične dohotke od aprila 2008. tako što ne poštuje Vladin zaključak o ceni rada, koja je zakon za sve u Srbiji u zdravstvenoj delatnosti, konkretno ne isplaćuje odobreno povećanje od 5%. Kako sme ovaj direktor da ne primenjuje Zakon. Kako sme da oštećuje ljude kojima je plata ionako ispod minimuma. Institut je zreo za prinudnu upravu. Niko nema pravo da vrši malverzacije i uskraćuje zakonsko pravo radnicima jer i koeficijente i cenu rada određuje Vlada. Iz kog fonda se isplaćuju kazne za rad direktora. Zbog čega cela garnitura direktora i načelnika se ne smeni jer prete radnicima, dok oni primaju po dve i tri plate (nezakonito), pojedini radni ljudi u Institutu žive od jedne plate, koju im on uskraćuje. Da li ima moralno pravo da uskraćuje ono što im pripada po zakonu. Finansijama treba da se bave ekonomisti, a direktor i lekari neka se bavi medicinom. Ima li leka za lekare?

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije