Од нашег сталног дописника

Брисел – Предлог француског председника Николе Саркозија и британског премијера Дејвида Камерона о припремању војне интервенције у Либији и француско признавање побуњеничких власти у Бенгазију поделио је европске лидере на јучерашњем кризном самиту Европске уније у Бриселу, а Немачка се изјаснила против.

Европски лидери сагласни су да Муамер Гадафи треба да одступи са власти, али не и како ЕУ треба да делује према Либији. То је потврдио Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, када је рекао: „У вези са Либијом, проблем се зове Гадафи и он мора да оде.”

Позив шефовима европских држава и влада да признају Прелазни национални савет које су основале либијске антирежимске снаге у Бенгазију стигао је из Париза који је управо уочи самита признао побуњеничке власти. Саркози их је позвао и да подрже „циљане ваздушне нападе” у Либији уз одобрење УН, а Камерон је подржао тај његов предлог.

Француско признање побуњеничких власти шокирало је комплетну европску дипломатију. Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је „изненађена”, баш као и шеф европске дипломатије Кетрин Ештон. „Не можемо појединачно срљати у признавања”, казала је Ештонова, а то су снажно подржале Немачка и Италија, чији је министар спољних послова Франко Фратини рекао да су једино заједничке одлуке ЕУ кредибилне.

Жан Клод Јункер, премијер Луксембурга, прокоментарисао је: „Европљани би боље радили ако би на састанцима разговарали о одлукама које желе да донесу, а не да то раде дан пре састанка.” Марк Руте, холандски премијер, изашао је из оквира дипломатског говора и рекао да француско признање представља „лудачки потез”.

Став Немачке изнео је шеф дипломатије Гвидо Вестервеле који је рекао да Европа треба најпре да сачека мишљење Арапске лиге пре доношења одлуке о признању побуњеничких власти. Он је изразио велику забринутост поводом француско-британске иницијативе о забрани летова над Либијом.

„Затварање ваздушног простора није истицање знака за забрањено летење, већ употреба бомби, ракета и оружја. Ако то не буде радило, хоћемо ли ићи даље са копненим трупама?”, изјавио је Вестервеле.

Идеји о затварању ваздушног простора успротивио се и чешки председник Вацлав Клаус, који је оценио да би то значило почетак рата. Он је одбио предлог Париза да призна побуњеничке власти и казао да се слаже да Гадафи мора да оде и да са њим нема преговора.

Камерон и Саркози дошли су у Брисел са заједничким предлогом резолуције УН за војну акцију и са позивом за проширено признавање либијске опозиције. „Затражићемо у ЕУ да се појача притисак на либијски режим и да се спроведу мере да се тај режим изолује. Такође нам је потребан план за сваку евентуалност. То је од апсолутно виталног значаја”, рекао је Камерон.

Како у ЕУ, тако и у НАТО-у, подела европских савезника у вези са интервенцијом у Либији је подједнака. Они су засад усаглашени само у вези с тим да Гадафи мора да одступи, али о начину деловања ЕУ у вези са либијском кризом – очигледно постоје оштре поделе.

В. Јокановић