Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ситуација на либијском фронту показује да су војници – прогнозирајући да интервенција против режима пуковника Муамера Гадафија неће бити једноставна, а поготово брз подухват – били далековидији од политичара.

Слање „официра за везу” из Британије, Француске и Италије, који ће бити код побуњеника, у најновијој анализи „Њујорк тајмса” узима се као нови доказ оправданости ових процена, од којих је најбруталнија, по својој директности, била она коју је, док се о интервенцији још размишљало, изрекао амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс: да сваком генералу који је за тако нешто „треба прегледати главу”.

Уверење да се „либијска операција” неће завршити брзо, како је „Тајмсу” изјавио неименовани „виши амбасадор НАТО-а”, сада деле „сви војни заповедници”. Слање четрдесетак официра, који се веома наглашено не представљају као инструктори, поменута анализа сматра најновијим у серији сигнала да је кампања НАТО-а постала неделотворна, поготово од последњег дана марта, када је Америка оперативно командовање пренела у надлежност НАТО-а.

Побуњеничке формације од тада нису забележиле значајнији успех и њихова офанзива је заустављена. Промена тактике Гадафијеве војске, која је уместо војних оклопних возила, своје оружје монтирала на цивилне комбије и камионете – на исти начин као и побуњеници – оставила је авијацију НАТО-а не само без циљева, него и начина да обавља главну сврху своје мисије, заштиту цивила, који су, према најновијим извештајима, у Мисурати сада изложени дејству забрањене, веома убитачне касетне муниције.

„Њујорк тајмс” указује и на поделе у НАТО-у које слабе ефективност интервенције легализоване резолуцијом Савета безбедности. Од 28 чланица савеза, у ваздушним нападима учествује само шест, од чега Француска и Британија обављају половину посла, а Данска, Норвешка, Белгија и Канада остатак.

Амерички авиони, који су задали почетне ударе по либијским аеродромима и противваздушној заштити, не учествују више у акцијама. Званично, они су „у приправности” и полетели би ако оперативна команда то од њих затражи, али, како указује „Вашингтон пост”, одзив у таквој ситуацији „не би био аутоматски”.

Председник Барак Обама је недвосмислено поручио да САД не желе да учествују у још једном, за Америку трећем рату на Блиском истоку, па отуда међу побуњеницима у источној половини Либије нема америчких инструктора, нити официра за везу. Тамо су активни једино цивилни оперативци ЦИА.

Америчку улогу „на задњем седишту”, и чињеницу да волан у једној операцији НАТО-а први пут није у њеним рукама, потврђује и објава да ће Вашингтон побуњенике помоћи са 25 милиона долара, намењених „заштити цивила”, што је формулација која сугерише да није реч о оружју. У исто време, у америчким банкама је замрзнуто 33 милијарде долара Гадафијевог режима, од чега побуњеници траже бар део, да би „могли да плаћају рачуне”.

Ситуација у којој истакнуте земље НАТО-а попут Немачке, Италије и Шпаније не учествују у војном делу једне интервенције алијансе, за неке аналитичаре јесте и нови доказ да је овај пакт постао „савез а ла карт”, односно само „коалиција вољних”, у којој чланице бирају да ли ће у некој акцији бити ангажоване или не.

„Чим је изашао изван свог подручја, НАТО је престао да буде алијанса”, цитира „Њујорк тајмс” Франсоа Хеисзбурга, експерта париске Фондације за стратешка истраживања. „У његовом подручју (Европа), то је било партнерство са неограниченом одговорношћу. Али сада, када је домет глобални, о свему мора да се преговара.”

Томас Валасек, војни експерт из лондонског Центра за европску реформу, НАТО пореди са америчком политичком партијом. „То је коалиција земаља са углавном истим интересима, али различитим погледима.”

У штабу НАТО-а овакве оцене се одбацују као нетачне. „Нема никаквих сумњи у постојање колективне воље у НАТО-у да спроведе резолуцију УН о Либији”, изјавила је Оана Лангеску, портпарол алијансе. По њој, то се види по учинку тронедељног командовања из алијансе над операцијом, које је донело „постојано деградирање Гадафијевих могућности да напада сопствени народ и постепено појачавање притиска на његову војску”.

Али и она признаје да „не постоји искључиво војно решење кризе”: интервенција само одржава притисак да се дође до уверљивог политичког расплета.

Гадафи је овакву ситуацију искористио да изнесе своју понуду за преговоре, са рачуницом да буде део политичког решења, што су побуњеници одбацили, инсистирајући да разговори могу да почну тек кад он оде са сцене.

Очигледно је међутим да поделе у НАТО-у Гадафија охрабрују да издржи, при чему и он и његови противници полазе од тога да време ради за њих.

Ко је у праву – показаће време.

Милан Мишић

-----------------------------------------

Либијски официри предали се Тунису

Тунис – Тринаест либијских официра и војника, међу којима и један генерал, предали су се данас туниској војсци на граничном прелазу Вазин код града Дехиба, јавила је туниска државна агенција ТАП, а преноси Танјуг. Побуњеници су јуче према изјавама очевидаца у туниском јужном пограничном граду Дехиба преузели контролу либијске стране овог граничног прелаза након борби са снагама лојалним Муамеру Гадафију, јавио је Ројтерс.