Бојана Јовановски, која је последњег дана прошле године напунила деветнаесту, и Александра Крунић, која на средини идућег месеца улази у пунолетство, побрале су симпатије љубитеља тениске игре, пошто су на младим играчким плећима изнеле сав терет у сусрету с Канађанкама у Другој светској групи Купа федерације. И њих две и њихови најближи посебно, и неколико хиљада непосредних сведока у Великој дворани новосадског Спенса, где се тенис вратио после две деценије, и сви остали којима су нови изданци нашег спорта одједном прирасли за срце, радо ће се сећати да је у одлучујућој игри парова тријумфовала велика жеља две тениске наде да се репрезентацији донесе коначна победа. Пораз не би био смак света, јер Канада сада има другу шансу да остане у том другом степену такмичења, али је успех изузетно вредан.

Наш тенис је добио још два јунака, али се даље не може само с њима. Јовановски и Крунићева су својим прегнућем ставиле победу у наручје Јелени Јанковић и Ани Ивановић, које су, свака по свом нахођењу, отказале селектору за минули меч, чекајући на своје боље дане. И како то бива, да смо изгубили, кривица не би била сваљена на протагонисте сусрета с Канадом, већ на две наше најбоље тенисерке. Нека их, пошто идемо даље, ова победа аболира од накалемљене виности, јер без њих две или бар без једне од њих две наша репрезентација не може да рачуна на повратак међу осам најбољих на свету.

Жреб за доигравање је сутра. Могући противници су тимови који су поражени у првом колу Светске групе. Ако нам буде додељена Словачка, идемо јој на мегдан 16. и 17. априла, будући да смо јој били домаћини у претходном међусобном дуелу, прошле године, у доигравању за опстанак у главном друштву (пораз с 3:2). У случају да коцка падне на САД, Аустралију или Француску, жреб би одлучио и где ће да се игра. То су репрезентације светског формата, с по две-три тенисерке које су у врху или му стреме. Јовановски, срећом, стасава да се ухвати укоштац с таквима, али Јанковићева и Ивановићева у рукама имају по десетине мечева тог калибра.

Дабоме, основни услов је да и једној и другој форма буде у успону, што би и требало да се очекује, јер следећи меч у Купу федерације пада на почетку сезоне на шљаци у Европи, која ће врхунац убрзо да достигне на Ролан Гаросу. Сетимо се да је претпрошле године, крајем априла, наш тим с њих две лако прегазио Шпанију на шљаци у Љеиди у доигравању за улазак у најбоље друштво. Идући меч је био почетком прошле године против Рускиња у Београдској арени, у првом колу Светске групе. Узалуд што смо били комплетни кад је форма Ивановићеве тада била очајна.

Ако, дакле, здравље и игра послуже све три наше првопласиране тенисерке на светској листи, имаћемо тим јачи него икада. Тако можемо да пожелимо да нам жреб додели и САД, које су са 17 титула убедљиво најтрофејније у Купу федерације, макар играле и сестре Вилијамс, вишеструке грен-слем шампионке.

Г. А.