Novak Đoković je na još jednom vrhu na koji je donedavno bio pretplaćen Švajcarac Rože Federer. Podvig našeg najboljeg tenisera nije ostao usamljen na završnom turniru za po osam najuspešnijih pojedinaca i parova u sezoni u Šangaju. Trofej je prigrabio i Nenad Zimonjić s Kanađaninom Danijelom Nestorom. Našalićemo se – Srbija do Šangaja.

Đoković je u finalu pobedio najboljeg ruskog igrača Nikolaja Davidenka sa 6:1, 7:5, a vimbldonski šampioni su bili uspešniji od jednog od najboljih dublova svih vremena blizanaca Boba i Majka Brajana iz SAD sa 7:6 (7:3), 6:2. Korist od trijumfa je višestruka. Đoković će se primaći na samo deset bodova Federeru, drugoplasiranom na svetskoj rang-listi, kome je prvi pratilac. Zadatak da bude „drugi” reket sveta ove godine nije ostvario, ali to može da učini već na početku sledeće, na turniru u Brizbejnu (5-11. januar). S obzirom na rasplet u takmičenju po grupama, odnosno to što Federer prvi put nije uspeo da prođe u polufinale, sada se vidi je da Đokovićev meč protiv Conge u poslednjem kolu ipak imao takmičarski značaj. Našem teniseru pobeda nije bila potrebna, pošto je uspesima u prva dva kola već bio obezbedio plasman među četiri najbolja, ali da je savladao francuskog igrača, osvojio bi ne samo 100.000, koliko vredi pobeda u grupi, nego bi osvojio i 100 bodova za svetsku listu, tako da je i u ovoj sezoni mogao da ostvari želje.

A Zimonjić će od danas da bude najbolje plasirani igrač dubla na svetu. U Šangaj je došao kao treći (jedno kratko vreme ove godine bio i drugi), a potisnuće upravo Brajanove, koji su bili na deobi prvog mesta s istim brojem bodova, budući da se taj par ne razdvaja. Nestor, koji je već bio prvi „reket” u dublu, zauzeće drugo mesto.

Đoković je osvojio 1.240.000 dolara (da je pobedio i Congu, uzao bi 1.340.000) i to 100.000 samo za učešće, po 100.000 za dve pobede u grupi, 315.000 za pobedu u polufinalu i 625.000 za trijumf u finalu. Pride mu je pripao i mercedes. Zimonjić i Nestro će podeliti 220.000 dolara. Uz to, sezonu završavaju kao najbolji par na svetu.

Đoković je u Šangaju omeđio godinu vrednim trofejima, budući da ju je započeo trijumfom na Mađunarodnom prvenstvu Australije u Melburnu. Potom je trijumfovao u Indijen Velsu, na prvom od devet turnira iz masters serije u sezoni (najjači posle četiri za „gren-slem”), a zatim i na turniru tog stepena na šljaci u Rimu. To mu je, bio i poslednji trofej u sezoni. U potonja tri finala je ostao praznih ruku (Kraljičnin klub u Londonu, masters u Sinsinatiju, Bangkok). Ali, na velelepnom stadionu, čudu moderne arhitekture u kineskom gradu, potvrdio je svetsku klasu, iako njegova igra nije bila na onom uraganskom nivou kao u Melburnu. Davidenko, koji je u finišu sezone dostigao vrlo dobru formu, mora da se složi i pomiri s tim da je Đoković bolji teniser od njega, jer ga je naš teniser savladao i u grupi – 7:6 (7:3), 0:6, 7:5.

Organizator se svojski potrudio da priredi spektakl za 15.000 gledalaca. Naš i ruski teniser su na igralište izašli u polumraku, iz dima kao scenskog efekta. U takvom ambijentu obično bokseri idu do osvetljenog ringa, ali, uprkos očekivanjima Davidenkovih poklonika, Rus je od početka spustio gard i primao je udarac za udarcem. Đoković je tukao sa svih strana i brzo je poveo s 5:0, tako da su i njegove i misli njegovog protivnika mogle da budu usmerene na sledeći set.

U njemu je Davidenko poveo prvi put na meču (1:0), ali je ponovo Đoković preuzeo inicijativu (4:1). Kada je izgledalo da je Rus u nokdaunu i da neće uspeti da se oporavi (Đoković vodio s 5:3 i imao dve meč-lopte na Davidenkov servis), trgnuo se i uvhatio nadu (5:5), ali Đokvić baš tada, a tako je bilo i u njihovom prethodnom susretu, ako i u duelu našeg igrača s Francuziom Žilom Simonom u polufinalu, deluje najpribranije.

– Smatram da imam kvalitet da sledeće godine postanem najbolji teniser na svetu. Ali, neka to bude i kroz pet-deset godina. Važno je da ostvarim cilj mog života, a lekciju sam naučio – nije dobro kada se igra pod opterećenjem plasmana na svestkoj listi – kazao je Đoković, koji je dva puta ove godine u neposrednim duelima s Nadalom imao šansu da ga potisne s drugog mesta (Španac tada još gledao u leđa Federeru), ali je izgubio i u polufinalu Hamburgu i u polufinalu na „Rolan Garosu”, jer, igralo se na šljaci, Nadalovom bunjištu.

Đoković je mišljenja da se najbolji tenis na svetu više ne vrti oko dva igrača, vodećeg dvojca od 25. jula 2005, kada je Španac postao Federerov prvi pratilac.

– Ima pet-šest-sedam igrača koji igraju odlično i koji mogu da savladaju bilo koga. Davidenko je jedan od njih. Pokazao je da je jedan od najupornijih igrača na svetu.

Zimonjić je učestvovao na završnom turniru još dva puta, oba puta u Šangaju. Pre tri godine je bio finalista sa Indijcem Leanderom Paesom, a pretrpošle godine nije uspeo da prođe grupu s Francuzom Fabrisom Santoroom.

– Ovo mi je najbolja sezona u karijeri. Osvojio sam Vimbldon, bio finalista „Rolan Garosa”, osvojio sam završni turnir prvi put, a Nestor je odbranio trofej. Pobedili smo i to koga, braću Brajen, najmoćniji par u poslednje tri-četiri godine. Zauzeli smo prvo mesto... – nabrojao je Zimonjić sve podvige.