Прочитао Ничеа – победио Родика

Јанко Типсаревић је  недавно прочитао књигу „Моћ позитивног мишљења” (1952), америчког аутора Нормана Винсента Пила, једно од најчитанијих дела такозване популарне психологије. Овај протестантски проповедник, отпадник од католичке вере, већи део живота је провео у Њујорку, где је и умро 1993. у 95. години.

Типсаревић тада тек што је био кренуо у трећи разред основне школе, а његов отац Павле, професор физичког васпитања, и мајка Весна, домаћица, одважили су се на животну алхемију иподржали жељу свог сина да се бави тенисом. Рекет му је у рукама био од шесте године. Са осам се уписао у тениски клуб „Ас” на Новом Београду и пустио коренасвоје каријере.

У Типсаревићевим сећањима то изгледа овако: „Отац је за плату могао да купи два килограма шаргарепе. Ништа друго. Мајка ми је домаћица и није зарађивала новац. Отац је, на срећу, веровао да могу да постанем добар тенисер, да од тога једног дана купим себи кућу и да издржавам породицу. Био је принуђен да прода скије не би ли ми обезбедио иоле редовне тренинге. Родитељи су се свега одрицали због мене. Не постоје речи којима могу да им изразим захвалност.”

Иако је 2001. постао јуниорски победник Међународног првенства Аустралије и другопласирани на светској листи за тај узраст, први пут је пажњу тениског света на себе скренуо с три витешке победе у пет сетова на Вимблдону пре три године. И „Вашингтон пост” је писао о животу с два кила шаргарепе и скијама које су морале да оду из породичног дома. Његов блесак толико је заголицао знатижељу медија да је замољен да објасни и значење тетоваже на левом рамену, исписане на јапанском. Свет је сазнао да је то порука Достојевског у роману „Идиот”: „Лепота ће спасти свет”. Он је свој свет улепшао дугогодишњом везом с Биљаном Шешевић, телевизијским лицем, с којом се недавно оженио.

Сада цео свет зна и да Типсаревић не припада клишеу професионалних спортиста.Он чита, а вођен својим животним назорима кафу би најрадије, када би могао,попио с Ничеом и Салвадором Далијем.Њему су омиљена Шопенхауерова дела, опчињавају га Каравађове слике...

У Њујорк је могао да стигне и као туристички техничар, што му пише на дипломи средње школе коју је завршио учећи ванредно. Овако га је тамо водила његова тениска одисеја. Типсаревићева комета, која нас заслепи с времена на време, обасјала је, ето, и „Флашинг Медоуз”. Ако поменута Пилова књига заиста открива снагу успавану у људском уму, онда се Типсаревић на време пробудио после изгубљеног првог сета против најбољег америчког тенисера Родика, коме је затим очитао лекцију.

Пет Типсаревићевих најомиљенијих књига су Ничеове „Генеалогија морала” и „С оне стране добра и зла”, „Идиот”, „Записи из подземља” Достојевског и „Паранезе и максиме” Шопенхауера. Ко чита – побеђује...

Горан Анђелић