Вишедеценијски сукоб између Турске армије и забрањене Курдистанске радничке партије могао је да има несагледиве последице по турски фудбал. Инциденти, који су се догодили пре утакмице 24. кола између домаћег Дијарбакира и Бурсе, изазвали њен прекид у 17. минуту и наставили се после ње, срећом нису завршени трагично. Гости су преживели голготу, без тежих „губитака”.

– Било је као на прекинутој утакмици између Динама и Црвене звезде у Загребу, само пет пута горе. Од почетка меча приликом сваког извођења прекида гађали су нас каменицама са свих страна. Услова за игру није било, али турски судија једноставно није смео да прекине сусрет. Чак нам је и рекао да ће одсвирати крај тек када неко буде погођен у главу, што се и догодило његовом помоћнику – рекао нам је српски интернационалац Иван Ергић.

Фудбалер Бурсе прича да је сукоб почео приликом доласка гостију на стадион:

– Дошли смо уз полицијску пратњу. У конвоју је било шест аутобуса и неколико транспортера. Ми смо ми били смештени у два, док су остала четири аутобуса била празна. У сваком је био по један полицајац са калашњиковом, а утакмицу су обезбеђивали специјалци.

Гости су напустили стадион у спортској опреми, без уобичајеног туширања, с два мини-буса уз пратњу по једног полицајца с пиштољем и патролних кола:

– Поставили су нам заседе на неколико места у граду. Каменицама су демолирали оба минибуса и покушавали да нас зауставе. Најпре срча од разбијених прозора, а затим камење летели су на све стране кроз возило. Полицајац је наредио возачу да не сме да стане, што је овом, срећом, и успело. Ко зна шта би било да су нас зауставили и ушли унутра? Када смо стигли на аеродром више није било проблема, а мини-бус је личио на кабриолет.

На питање да ли су играчи повређени и како је он прошао, Ергић је одговорио:

– Имам модрицу на леђима од каменице. Саиграчи и руководство су такође лакше повређени, једни од каменица, а други од разбијених стакала. Сви су били у шоку. Били смо под опсадом пет-шест километара. Страх је нормална људска особина, а у оваквим ситуацијама треба бити рационалан, јер страх и паника паралишу разум. Ја сам нешто слично већ преживео, тако да сам покушавао да храбрим саиграче. Саветовао сам их да легну на средину између седишта и да рукама покрију главу. Локални новинари из листа „Фанатик” написао је да сам једини био смирен. Имам искуства из Крајине.

Бурса није први тим, који је гостовао у Дијарбакиру. Упитан због чега су баш на играчима тог клуба домаће присталице искалиле бес, наш интернационалац је рекао:

– Јесенас су их навијачи Бурсе провоцирали и вређали. Ипак, нико не зна прави разлог због којег се десио овај инцидент. Има ту свега и свачега. Сви су криви и нико није крив. Историја сукоба је дуга. Уверен сам да оно што је било јесенас на нашем стадиону нема везе са овим догађајима, већ да је инцидент политички мотивисан, а да смо ми највеће жртве. Курди нису дивљаци, каквим их представљају бројни западноевропски медији. Занимљиво је и да је истамбулска телевизија преносила утакмицу, што обично не чини.

Ергић тврди да ни једна екипа раније није имала оваквих проблема. Фудбалска федерација Турске још није донела одлуку поводом овог случаја. Шампионат се наставља, а фудбалере Бурсе већ данас очекује одложени меч и ново гостовање против Касимпаше.

– Највероватније ћемо утакмицу с Дијарбакиром добити службеним резултатом, али то је тренутно најмање битно. Пред данашњи меч тренер је питао сваког играча да ли жели да игра и нико није одустао. И поред свега што смо преживели сви смо кренули на пут.

Бурса је тренутно трећа са четири бода заостатка за водећим Галатасарајем. Ипак, уколико победи, уз бодове за заленим столом против Дијарбакира, биће нови лидер.

– Нама је циљ да се пласирамо на место, које води у Европу. Нико није очекивао овако добре партије и резултате. Ако бисмо освојили титулу то би умногоме променило туски фудбал, јер никада „мали” клуб није био првак. Еуфорија у Бурси је очигледна на сваком кораку. Навијачи нас после сваке утакмице дочекују као богове. Обећали су нам да ће свако од нас добити улицу са својим именом уколико будемо шампиони. Искрено после играња у Швајцарској, ова промена ми заиста годи. Без обзира на немиле догађаје у Дијарбакиру, веома сам задовољан што сам дошао у Турску и упознао оријенталну културу и начин живота. Не волим предрасуде, већ желим да својим искуством дођем до одређених закључака. На основу оног што сам до сада видео и доживео могу да кажем да се не кајем што сам дошао у Бурсу – закључио је Иван Ергић.

Ђорђе Смиљанић