Pre ili kasnije, očekivano ili iznenada, svaki trener spakuje kofere. Od juče je Robert Prosinečki bivši trener Crvene zvezde. Ostavio joj je jedan Kup Srbije i, kako je i na rastanku ponovio, tim koji ima budućnost.

Klub je saopštio da je zatečen njegovom odlukom. Podsetio je i da je šefu stručnog štaba pružio punu podršku posle neslavnih utakmica protiv beloruskog Naftana.

Na poslednju prepreku za ulazak u Ligu Evrope, što je bio ovog leta glavni zadatak, Crvena zvezda moraće s novim trenerom. Prvi na njenoj listi želja je Aleksandar Janković, međutim, pošto je on selektor naše mlade reprezentacije ruke mu nisu potpuno odrešene. On je već vodio „crveno-bele” i mada nije izgubio nijednu utakmicu u prvenstvu od kada ih je, pred kraj jeseni 2007, preuzeo tadašnje rukovodstvo je našlo „bolje rešenje”.

Prosinečki je otišao sam. Obelodanio je da se dva meseca dvoumio i da je tek sada, posle remija s Radom (2:2), do koga je njegov tim stigao jureći preimućstvo protivnika od 2:0, koji je do toga došao s igračem manje, prelomio. Na račun kluba, uprave, igrača, navijača, nije uputio nijednu lošu reč.

Rastanak od Zvezde mu je teško pao, pa su mu i oči zasuzile. Ali, kako je rekao:

– Nakupilo se mnogo stvari.

Više nije mogao da izdrži. To može da se razume, jer je nosio teret, koji je teži od onoga koji nosi „običan” trener. Zimus, kada su Zvezdi pretila velika tumbanja on je bio svojevrsni cement, koji je dosta toga držao na okupu.

Želeo je da Crvena zvezda igra kao Barselona. Posle godinu i po dana sem želje i dalje se ne vidi neka sličnost. Zbog toga je počelo da provejava nepoverenje u njega, ali velika većina i danas smatra da nema odgovarajuće igrače za to.

Bio je tu i štrajk igrača nezadovoljnih kašnjenjem plata, neposredno po osvajanju Kupa Srbije. Prosinečki je i tu bio između dve vatre. Ne čudi što je i na rastanku podsetio da s novcem nije bilo blistavo i da se to odražava na opšte stanje u klubu. 

Uvek je govorio da je pritisak prirodna stvar za one koji su u Crvenoj zvezdi i da onaj ko hoće da bude u njoj mora s tim da se izbori. Na kraju je i on poklekao. Delimično i zato što je preuzimao na sebe i tuđu krivicu.

– Ako je igrač napravio grešku nije on kriv, nego ja.

Na rastanku s Crvenom zvezdom Prosinečki se kleo u ljubav prema njoj:

– U klub sam došao, jer ga volim. Radio sam pošteno i najbolje što sam mogao.

Najavio je da će bodriti Zvezdu protiv Bordoa. I dalje je optimista što se tiče njenih mogućnosti, mada priznaje da je možda i previše subjektivan.

Iz Crvene zvezde je kao fudbaler otišao kao veliko ime – ni manje ni više nego u Real. Kao trener odlazi bez karte – nema nijednu ponudu. Da je vodio računa o svojoj karijeri najbolji trenutak za to je bio posle osvajanja nacionalnog Kupa, što je došlo kao šlag na tortu napravljenu od tri uzastopne pobede protiv četiri godine nepobedivog Partizana u međusobnim okršajima.

Ali, ostao je. Sada je klub u cajtnotu, jer preko noći mora da nađe zamenu. Već prekosutra njen tim izlazi na megdan Bordou. Prosinečki se nada da to možda bude šok-terapija za njegove igrače, koji će se od nje probuditi i pokazati ono što je on sve ovo vreme hteo da postigne.