Највећи спортски догађај у Србији ове године је Десето европско првенство рукометаша, које ће се од 15. до 29. јануара одржати у Београду, Новом Саду, Нишу и Вршцу.

Наши рукометаши ће припреме привести крају проверама пред публиком у Смедереву, 8. јануара против Македоније и четири дана касније са Чешком у београдском „Пиониру”. Иако је иза нашег рукомета никад дужи период без медаље са великог такмичења, у његовим редовима не мањка оптимизма, а играчи прижељкују еуфорију на сваком кораку већ од старта турнира.

– Ова генерација наших рукометаша је прва у историји овог спорта која има привилегију да велико такмичење игра пред својом публиком, а рукомет има највише носилаца националних спортских признања. У организацију смо и ушли да бисмо дошли до резултатског успеха, и без медаље и одласка на Олимпијске игре неће много вредети ни даноноћни рад последњих месеци ни финансијска улагања – речи су Божидара Ђурковића, генералног секретара рукометног савеза Србије.

Да ли је све спремно за почетак?

Ми смо са извођењем већих радова завршили, сада се постављају видео бимови, озвучења, алпинисти премештају рефлекторе пошто су у свим дворанама мењане позиције за камере. Претходница Европске рукометне федерације долази 8. јануара, када стижу и партнери ЕХФ-а. Сав посао, пре свега постављање подлога, биће завршен до 14. јануара, осим у „Арени” у којој се игра тек од 21.

Како је решена ситуација са захтевом да се ураде преправке у тој дворани?

Успели смо да се изборимо да не буде грубих радова. Имамо додатне трошкове, али пет пута мање од велике суме која је фигурирала у првом тренутку. У ЕХФ-у си ми замерили на изјави да је сулудо рушити бетон због 35 коментаторских позиција, али сам рекао и њима, да не видим разлог за то када га нису видели ни у међународној кошаркашкој и тениској федерацији.

Гледајући припреме за шампионат, утисак је да је ЕХФ међу спортским федерацијама са највишим стандардима?

ЕХФ је специфична организација која поставља критеријуме какве није лако достићи. Наш уговор је на 80 страна, где стоји све до најситнијих детаља, попут оних која храна и пиће морају да буду у ВИП салонима. Било је и неких притисака, да нешто мора да буде тако и тако, да ме је то подсетило и на политичку причу. Рецимо, велику разлику у трошковима створио је захтев да званичници буду смештени у „Хајату”. А на прошлом Европском првенству у Аустрији су их смештали у хотел, у какав ми нисмо ставили ни тимове.

Из ове перспективе, само добијање организације делује као још већи успех него пре три и по године?

Сада би добијање европског или светског првенства било немогућа мисија. Хрватска и Мађарска су на недавном Конгресу врхунски промовисали кандидатуру за заједничку организацију следећег европског шампионата, уложили и велики новац и лобирали, али није вредело. Ми смо онда успели захваљујући неким новинама, какво је било „Српско вече” за 200 званица, укључујући Извршни одбор ЕХФ-а, са трпезом на којој су били наша храна и вина, а били смо први који су за подршку имали државног министра спорта, Снежану Самарџић Марковић. Када смо кретали, овде су нас испратили са подсмехом, али Давид је тада победио Голијате. У трци су били и тада олимпијски и европски шампион Француска, која је дошла са великом делегацијом, писмом председника Саркозија и милионским гаранцијама, и Немачка, која нудила све нове дворане од по 15.000 места. Данас, јединствени смо по томе што ћемо организовати два велика такмичења за две године, колико има до Светског првенства рукометашица код нас.

Пређен велики пут?

Имао сам прилику да будем на 14 великих такмичења, и као супервизор ЕХФ-а контролисао као што су други проверавали нас, али нисам очекивао овако обиман посао.

Радови вредни више милиона евра изведени су на дворанама, поготову у Нишу, где је реконструкција трајала девет месеци. Код прве инспекције, поставило се питање да ли да се у Нишу гради друга дворана, а „Чаир” је сада као нова хала. Било је тешкоћа и око хотелске понуде, али смо испунили све и верујем да ћемо бити добри домаћини. Пробаћемо да надмашимо бројке са прошлог првенства у Аустрији, на којем је било 270.000 гледалаца са купљеним улазницама, а посредством телевизије мечеве пратило 1,4 милијарди људи. За сада је ТВ права откупила 71 земља.

Да ли ће дворане бити пуне?

За први круг је остало само пар стотина карата за „Пионир”. Из искуства знам да проблем може да буде други део. У нашем је интересу да се квалификује што више екипа из региона, Македонија, Хрватска, Словенија, па да дође још неколико хиљада њихових навијача. Највећи део новца ћемо зарадити од улазница. Али, најважнији су српски навијачи...

Каква је финансијска „крвна слика”?

Од ЕХФ-а ћемо добити 400.000 евра, а са тим износом не би било шансе организовати такмичење. Имамо помоћ Министарства омладине и спорта, не само у новцу. Иза нас су стале и наше велике компаније, Електропривреда Србије, Пошта, Телеком, без којег не бисмо успели да обезбедимо сектор информационих технологија, са 150 компјутера, 250 телефона за неограничене разговоре са иностранством, Интернет на сваком кораку. Имаћемо 1.200 волонтера. Нама не иду средства од продаје ТВ права, која је до сада купила 71 земља. Још не знамо укупан износ финансијске конструкције, вероватно ће бити потребна два месеца да се сведу рачуни, али сам сигуран да ћемо бити у плусу. Никоме нећемо остати дужни, а велики део обавеза смо већ подмирили.

Као бивши рукометаш, како видите шансе за медаљу?

Рукометни савез у последњих десетак година није био у финансијским проблемима, какве су можда имали неки други спортски савези. Тиме сам задовољан, али нам недостаје резултат, којем смо понекад били близу, губили смо у последњим секундима, имали несрећа са повредама... Није да ће бити пропаст ако успех изостане, али би нам свима било лакше, и савезу и клубовима, а верујем да би било и више спонзора. Мислим да имамо играче који могу да освоје медаљу. Да не мислим тако, не би ни требало да будем на овом месту.  

----------------------------------------------

Реалан пласман у олимпијске квалификације

Од екипа које учествују на Европском првенству, за Олимпијске игре у Лондону сигурна је Француска, као светски шампион. Учешће на три квалификациона турнира који ће бити одржани у априлу (екипе са свих континената, по две „визе”) лане су, на Светском првенству, обезбедили Данска, Шпанија, Шведска, Хрватска, Исланд и Мађарска. На Европском првенству, „у игри” ће бити три карте: једна води директно у Лондон (освојиће је првак), а две у квалификације.

– Мислим да имамо добре изгледе да дођемо до места у квалификацијама. Рекао бих да су нам главни ривали за једно од два места Немачка, Чешка, Русија... – казао је Ђурковић.

----------------------------------------------

Награда и од РСС

За освајање медаље нашим репрезентативцима би следовала награда од државе и национална пензија, а Рукометни савез Србије дефинисаће и своју премију која, по Ђурковићевим речима, неће бити мала. Селектор Вуковић је јесенас, на седници Управног одбора савеза, затражио да се играчима понуди и та награда, како се не би отворило питање да ли им је потребан већи финансијски мотив. Према Уредби о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта, медаља на европском првенству, зависно од сјаја, донела би од државе, сваком играчу и главном тренеру, по 20, 15 или десет хиљада евра у динарској противвредности.