Непуна година, тачније 11 месеци је за новим руководством Олимпијског комитета Србије. Председник Владе Дивац са својим сарадницима дебитовао је у првој години XXX олимпијаде, која ће се завршити Играма у Лондону 2012. Ове године ОКС очекује обележавање стогодишњице, учешће на Зимским играма у Ванкуверу и првим Олимпијским играма младих, организација Генералне скупштине Европских олимпијских комитета и дневна брига о нашим олимпијским кандидатима за Лондон...

О томе, као и дугорочним плановима Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије обавестио је недавно председника Међународног олимпијског комитета Жака Рога, приликом прве званиче посете Лозани.

Шта сте рекли Жаку Рогу?

Изнели смо му нашу визију Олимпијског комитета Србије, планове, као и начин на који МОК може да нам помогне у њиховом остварењу. При томе, чули смо да смо један од ретких националних олимпијских комитета који је дошао у Лозану с јасном визијом свог деловања, са плановима и програмима. Позвали смо председника МОК  да нас посети крајем новембра, када ћемо организовати заседање Генералне скупштине ЕОК и званичну прославу стогодишњице оснивања олимпијског покрета у Србији. Господина Рога обавестили смо и о припремама за отварање Музеја олимпизма, а на добар пријем наишло је и то што смо у потпуности прихватили праксу и стремљења МОК и инплементирали их у наш рад.

А шта је председник МОК рекао вама?

Он је у нашем излагању препознао да се у својој пракси и плановима придржавамо оног што на глобалном нивоу чини МОК и изразио убеђење да ћемо, када се видимо идуће године, моћи да разговарамо о резултатима које је донео такав начин рада.

На челу ОКС сте 11 месеци. Да ли сте задовољни учинком вашег тима?

Када се разговара о Олимпијском комитету, углавом се разговара о такмичењима, о успесима и неуспесима. Али такмичења припадају спортистима, а на нама је да им обезбедимо што боље услове за тренинге и за сама такмичења. И само ако смо ми успешни и они могу да остваре спортске успехе. Ми смо од првог дана настојали да ОКС функционише као институција која заиста брине о врхунском спорту и поносан сам што смо успели да заокружимо читаву конструкцију око финансирања припрема за Лондон 2012. и да потпишемо уговоре са спортским савезима у индивидуалним спортовима, спортистима и њиховим личним тренерима. Обезбедили смо средства за припреме и такмичења, а на основу наше категоризације и стипендије које ће спортисти из категорије кандидата за медаље и олимпијских кандидата и њихови тренери добијати током овог циклуса.

Како сте дошли до новца да већ у другој години олимпијског циклуса улажете у олимпијске кандидате?

И генерални секретар Ђорђе Вишацки и ја, као бивши спортисти, али и чланови Председништва, као и наши сарадници, знамо да у спорту не може ништа да се уради преко ноћи. Покушали смо да већ на почетку циклуса обезбедимо спортистима оно што је неопходно за добре резултате, јер ћемо само тако моћи да рачунамо на медаље у Лондону. При томе имали смо велико разумевање Министарства омладине и спорта и Покрајинског извршног већа Војводине, као и спортских савеза, а пре свега наших партнера, чланова Олимпијског спонзорског пула од којих је већина сарадњу са ОКС из претходног олимпијског циклуса наставила и у новом упркос економској кризи. То је знак обострано добре сарадње и поверења, а ми у ОКС смо спремни и да свој лични имиџ ставимо у службу спортиста, да – ако треба – снимамо рекламе и да сав приход иде нашим спортистима.

А како гледате на чињеницу да уочи Зимских олимпијских игара у Ванкуверу још немамо коначну листу наших учесника, јер нико није испунио олимпијску норму?

Жао ми је што је таква ситуација. Ми смо по свему далеко, далеко и од просечних земаља учесника Зимских игара. Ових дана биће познате квоте и имаћемо максимално 11 учесника... Проблем наших зимских спортова је то што не постоји систем, што нема мсовности, што се на терену не ради. Свакако, проблем је и инфраструктура, али сигуран сам да оваква учешћа на Играма не доприносе развоју зимских спортова. Нажалост Олимпијски комитет нема утицај на то. Ми помажемо припреме спортиста и водимо на Игре оне који се пласирају...

То је, као и досад, практично улога „туристичке организације”...

Као и наши претходници и ми се боримо да то променимо, да – ако сносимо одговорност за успех и неуспех – можемо да утичемо да се могућност неуспеха сведе на најмању могућу меру. Место Олимпијског комитета и свих других организација и институција које делују у нашем спорту мора да се дефинише Законом о спорту, који дуго чекамо. Министарство спорта, свакако, мора да води рачуна о развоју спорта и да доноси дугорочну стратегију, Олимпијски комитет мора да брине о врхунском спорту а Спортски савез о спорту на осталим нивоима, спорту у школама са надлежним министарствима, спорту у локалним заједницама. Сав тај рад мора да се синхронизује и повеже – од школског до врхунског спорта. Сувише смо мала земља и капацитети су нам сувише мали да имамо превелику и мултипликовану спортску организацију и структуру. Тада добар део новца који држава издваја за спорт, а издвајања нису мала, и не стиже до оних којима је намењен.

Закон о спорту, касни због дела који се тиче приватизације. Какво је ваше мишљење о том процесу који чека наш спорт?

Олимпијски комитет се не бави приватизацијом, али имам сопствени став заснован на искуству и знам да у том процесу постоји доста манипулација. При приватизацији спорта главна борба водиће се око имовине, односно спортских објеката. Они су занимљивији инвеститорима од самих клубова или права на њихово име, јер данас су бренд само Црвена звезда и Партизан. Због тога морамо законом да заштитимо спортску инфраструктуру од сваке пренамене. Не смемо да оставимо могућност да може и овако и онако јер, уверио сам се и сам, код нас увек буде онако.

Олимпијски комитет је, баш због недостатка тренажних центара у Србији услове за олимпијске припреме потражио у Енглеској...

Морам да изразим захвалност нашим претходницима што су потписали уговор о сарадњи са олимпијским центрима у Шефилду и Лидсу. Посетио сам их два пута и уверио се да су они прави спортски рај. Све се налази на једном месту – од дворана до медицине. Путовао сам доста по свету, али то нисам нигде видео. То нама недостаје. Британци су после неуспеха на Олимпијским играма у Сиднеју одлучили да нешто промене у прилазу и изградили ова два центра. Већ у Пекингу вратили су се међу најуспешније нације. У тим центрима припремаће се наши млади спортисти и одатле отпутовати на Олимпијске игре младих у Сингапур. У Шефилду и Лидсу припремаће се и наши олимпијци за Лондон 2012. у којем ћемо верујем, достојно обележити 100 година од појављивања на олимпијској сцени и освојити (бар) 100. медаљу. Досад их имамо 98...

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Пропуштене шансе

... Прошле године били смо домаћини Универзијаде, Олимпијски фестивал младих Европе организовали смо 2007. уз мало кречења и шминкања постојећих објеката. Нисмо искористили шансу да добијемо неки нови објекат, пре свега мислим на тренажне објекте, какви недостају нашем спорту. Клубовима нису потребне велелепне дворане. Потребни су им објекти за тренинге и то је велики проблем нашег спорта.

-----------------------------------------------------------

Карика која недостаје

... Некад су се у школама, у школском спорту препознавали таленти и упућивали у клубове, а остали у рекреативни спорт. Данас тога нема. Ми, као држава, не водимо довољно рачуна о здрављу нације, а карика која недостаје је школски спорт. Уместо да улажемо средства у спорт у школама, у сале, справе и реквизите морамо да улажемо у буџет Министарства здравља...

-----------------------------------------------------------

Женски спорт у зачараном кругу

... Некад су наше кошаркашице и рукометашице владале светским спортом. Међутим, са санкцијама и кризом новац се углавном усмеравао у мушки спорт, а женски је (одбојка је изузетак) остао без спонзора, јер њих нема без резултата... Без њих је, опет, немогуће доћи до успеха на међународној сцени и за излазак из тог зачараног круга потребна је заједничка акција свих који су задужени за бригу о спорту и много рада...

-----------------------------------------------------------

Директан контакт

... Када је у питању категоризација спортиста имамо проблем са тенисом, јер у овом спорту нема ни европских ни светских превенстава. Због тога ћу да разговарам са Новаком, Јеленом, Аном, Зимоњићем, Типсаревиће и Троицким, да ми помогну да нађемо најбољи начин како и њих да препознамо као олимпијске кандидате. Радо ћу начинити први корак, јер знам да ми је док сам се бавио спортом, било драго кад ме неко позове, макар да ми пите да ли сам здрав, да ли је све ОК...