И пре и после Драгана Џајића Црвена звезда је имала велике фудбалере. Од осталих га издваја то што је година без премца био број 1 у Југославији. Исто важи и за Црвену звезду, која је тада и стекла огромну предност у међусобним сусретима с Партизаном. Џајић је одиграо 20 „вечитих дербија” и 12 добио (један од њих се завршио са 6:1, што је највећа Звездина победа над Партизаном), а само два изгубио.

Ко зна каква би историја била да је Партизан узео Џајића. Непознате детаље како је Звезда дошла до њега пре комшија открива Василије Николић у овом интервјуу.

Када сте први чули за Џајића?

Од тренера Звездиног подмлатка Миљана Миљанића 1961. када сам му рекао да идем у Ваљево на избор играча за пионирску селекцију Београдског фудбалског подсавеза, који је обухватао, изузев самог града Београда, област од Лознице до Петровца на Млави. Рекао ми је да обратим пажњу на Џајића из Јединства са Уба, јер се истакао на турниру Палилулца. Ја сам већ неколико година био Звездин „ловац на таленте, која је на мој предлог већ довела неколико играча, међу којима и Мелића.

Шта сте предузели?

С Радетом Ђунисијевићем Ћором, тада главним у Јединству и најбољим фудбалером на Убу пре Џајића, заказао сам састанак у кафани пред којом је аутобус за Ваљево правио паузу од пола сата. Уз врућу лепињу с кајмаком и пршутом питао сам га за Џајића, а он ми је одговорио да има све: дриблинг, центаршут, брзину, игру главом, преглед игре... Обавестио ме је да ће Џајића и још једног са Уба баш он да доведе.

Како је било у Ваљеву?

Саставили смо два тима. Џајић је све надвисио, дао је гол и погодио пречку. И он и онај други Убљанин, чијег се имена не сећам, изабрани су у репрезентацију.

Какав сте извештај поднели Звезди?

Чим сам се вратио у Београд Слободану Ћосићу, тада алфи и омеги Црвене звезде, и Миљанићу рекао сам да је то играч за Звезду, будући репрезентативац.

На почетку бриљантне каријере: Драган Џајић као играч подмлатка Црвене звезде 5. маја 1963. на утакмици против ваљевског Металца у финалу међународног турнира на Стадиону ЈНА
(Фотодокументација „Политике”)

Да ли је одмах доведен?

Тада нисмо могли. Због кршења аматеризма многи клубови и фудбалски радници су били кажњени, па су донесени још строжи прописи.

И докле се чекало с Џајићевим довођењем?

Моји чести партнери за покер били су Чеда Џомба, директор предузећа „Југославија публик“, једног од најјачих у држави, члан ЦК задужен за кадрове са Уба, и Велизар Савић, спољнополитички коментатором НИН-а, иначе демобилисани потпуковник. Обојица су били потпредседници Партизана, али нису знали да радим за Звезду. После партије која се завршила око 11 сати увече отказали су покер за сутра, јер их је управа Партизана одредила да иду на Уб по неког „клинца” Џајића. Чим сам стигао у стан позвао сам Ћосића на поверљиви телефон и све му испричао. Био је веома изненађен, али му је то био знак да почиње занемаривање прописа о аматеризму. Кроз пола сата ми се јавио и казао да ујутру рано шаље Ђолета Мирковића, благајника Звезде и бившег Ћориног саиграча, и Милета, коме је Звезда помогла да купи комби којим је Беару „украо“ из Сплита. Ако све буде ишло по плану преко Константина Зечевића, секретара Фудбалског подсавеза Београда, како се звала фудбалска организација града Београда, заказаће ванредну седницу комисије за регистрације. Поручио ми је: „О овоме никоме ни речи“.

Како се одвијала „Операција Џајић“?

Драган ми је причао да је спавао и није имао појма шта ће се десити. Ујутру рано Ђоле, Миле и Ћора су га извукли из кревета и, пошто су се споразумели с Ћосићем да Звезда преузме патронат над Јединство, завршили су све око исписнице и нешто после 11 сати Драган Џајић је регистрован за Звезду.

Шта је било с делегацијом Партизана?

Она је стигли на Уб у време ручка. Крстивоје, Џајићев отац, позвао их је да их части пошто му је син непосредно уочи њиховог доласка јавио да је потписао за Звезду. Касније сам чуо да су у Партизан одвели оног другог Убљанина, који је био с Џајићем у Ваљеву, да се не би вратили празних руку.

Шта би се десило да је Партизан стигао пре Звезде?

Партизанова делегација је била састављена од највиших руководилаца у Србији и чланова ЦК. Крстивоје је био предратни комуниста, омиљен у вароши у којој је обављао значајне функције. Мислим да је у то време био и народни посланик. С обзиром на то колики је утицај имала партијска хијерархија вероватно би Драгана одвели у Партизан.

Шта је урадила Звезда када је Џајић потписао за њу?

Ћоса је ликовао – Звезда је најзад претекла Партизан, који ју је раније победио у трци за Милошем Милутиновићем. „Операцију Џајић” је држао у толикој тајности да за њу није знао чак ни Миљанић. Као велики шоумен Ћосић је на поподневни тренинг позвао новинаре и виђеније чланове управе и симпатизере Звезде и ту им показао будућег аса.

Да ли је после тога требало још нешто да се уради око Џајића?

Преостао је упис у средњу школу. Ћосић се о томе консултовао са мном, јер сам пре тога успешно решио да Шекуларац заврши средњу школу, а Владица Поповић гимназију. Радио сам у Хемијско-технолошкој школи на Бановом брду као професор математике и одлично сарађивао с директором Вељком Костићем, великим „звездашем”. Тада је почињала с радом нова XIII београдска гимназија, а он је, био ВД директора. Ћосић је мене предвидео да будем у новој управи Звезде, али сам му предложио да је боље да узме Костића, јер преко њега можемо да завршимо све око Џајићевог уписа. Тако је и било, а ја сам добио задатак да бринем о његовом школовању. Олакшавајућа околност је била што му је Звезда обезбедила стан у близини школе, а познавао сам и све професоре, јер смо заједно с њима имали састанке и предавања. Пошто је уживао велики углед код градске власти Костић је одабрао професоре за XIII гимназију и за њеног директора довео Миру Чабрић, жену чувеног предратног фудбалера Ратомира. Ја сам је одлично познавао пошто је била библиотекар у мојој школи. Када је Драган завршио гимназију Ћосић ме је задужио да га упишем на Филозофски факултет, што сам и обавио.