Тороман с Иранцима у Пекингу

Одавно је Рајко Тороман отишао из српске кошарке, а медији су спорадично преносили информације шта је урадио у Грчкој, Белгији, Холандији, Пољској, Кини и на Кипру. Тако је и из далеког Ирана прошле године стигла штура вест да су кошаркаши ове земље предвођени српским стручњаком постали први пут у историји азијски прваци, што је истовремено значило и учешће на 29. олимпијским играма у Пекингу (8-24. август).

Да је Тороман талентован тренер видело се одмах по окончању играчке каријере, када је преузео раднички клуб ИМТ, после његовог највећег успеха, освајања Купа Југославије (тренер Драган Шакота). Падали су пред популарним „трактористима” и европски првак Југопластика, најбољи тим у историји српске кошарке, Партизан, с Дивцем, Ђорђевићем, Грбовићем, Савовићем и Накићем и Црвена звезда коју је препородио Мока Славнић. Убрзо је постао селектор младе репрезентације Југославије (бронза на ЕШ у Турској), а на европским шампионатима у Италији и Грчкој (златне медаље), био је асистент Душану Ивковићу. И онда је кренуо „трбухом за крухом”.

Када је четири месеца пре одржавања Азијских игара преузео селекцију Ирана, мало ко је могао и да сања о титули, а о Олимпијским играма још мање. Тороман тренутно спрема екипу за Пекинг, а уколико Иранце неко потцени, могао би да прође као наш национални тим у дуелима с „тамо неким” Новим Зеландом, Нигеријом или Кином. Уосталом, Тороман ће бити једини кошаркашки тренер с ових простора који ће учествовати на највећој смотри спорта, а ривали Ирана биће олимпијски шампион Аргентина, европски првак Русија, трећа у Европи Литванија и екипа из квалификација.

– Још се овде препричава наш тријумф у Јапану, мечеви с Казахстаном у финалу и Либаном за титулу. Кошарка је доживела велику експанзију. У Техерану излази 20 дневних спортских листова, што је јасан показатељ колико воле, пре свега фудбал, а затим и остале спортове, – истакао је Тороман.

Наш стручњак каже да су ирански кошаркаши одскачу у физичким предиспозицијама, да су праве атлете и да је највише радио на тактици и дисциплини у игри.

– Они су као војници, беспоговорно слушају и раде како их учим, што је резултирало великим напретком за само четири месеца. Иако су очекивања нације велика, председник и људи из кошаркашке федерације су реални што се тиче учинка у Пекингу. Уосталом, Олимпијске игре и нису наш крајњи циљ, већ Светско првенство у Турској, 2010. Репрезентацију чине млади играчи, просечно стари 23 године и с обзиром да сви живе и играју у Ирану, овај састав може дуго да траје. Жеља нам је да у Пекингу одиграмо најбоље што можемо и намучимо велесиле и подигнемо игру на виши ниво. До сада су моји играчи само на телевизији гледали олимпијског првака Аргентину која има пет НБА звезди, а сада ћемо да се „кидамо” с њима.

Искусни стручњак током читаве сезоне има увид у форму сваког играча. Иранска лига броји 12 клубова, а пет су увек у кругу фаворита. Посећеност је на завидном нивоу, а обрће се и велики новац. Од странаца највише је Американаца, а најквалитетнији могу месечно да зараде између 30 и 40 хиљада долара. Ипак, зажелео се свакодневног рада, па ће од наредне сезоне тренирати клуб који је 2007. био шампион.

– После Пекинга истиче ми уговор, али први човек кошаркашке федерације ми је рекао да ћу водити национални тим док год будем желео. Они су и посредовали да добијем клупски ангажман, јер је то у интересу репрезентације, – објаснио је Тороман.

Од 1. јуна Иранци ће гостовати у Србији, где их очекују четири контролне утакмице (Металац, Мегаисхрана, Суперфунд, Нови Сад), а пре тога играти на турнирима у Италији, Аустралији, Словенији и Хрватској. Затим следи америчка турнеја, што је изненађујуће, имајући у виду односе ове две земље у последњих неколико година.

– Имамо позив из НБА. Американци су погледали снимке наших мечева с Либаном и Катаром и 18. јуна би требало да стигнемо у Солт Лејк Сити и одиграмо неколико утакмица у Летњој лиги. Очигледно да у плану имају и иранско кошаркашко тржиште, а сада им је занимљив Хамен Хадади , момак од 218 цм који је прошле године требало да потпише за Партизан. Процена Американаца је да ћемо губити са око 20 поена разлике, што и није страшно ако се има у виду недостатак интернационалног искуства и јаких мечева код мојих играча. Све утакмице су у служби коначног циља: да Иран постане стабилан светски кошаркашки фактор.