Sve su ređi slučajevi da se veliki sportisti posvete radu s najmlađima. To je velika šteta, jer bivši asovi u taj posao ulaze s ogromnim ugledom i imaju, u startu, bolje izglede nego oni koji nisu stekli veliko igračko ime.

Dejan Brđović, jedan od naših najboljih odbojkaša svih vremena, mogao bi da bude putokaz šta da rade šampioni kad završe igračku karijeru:

– Pre deset godina sam otvorio odbojkaški kamp. Tada je to bio jedini način da se ostanem u odbojci. On se lepo razvijao i u njemu ima dece ne samo iz Evrope, nego i iz Severne Amerike, Rusije... Potom sam osnovao Smeč 5, ženski odbojkaški klub, jer smatram da je ženska odbojka perspektiva ne samo srpske odbojke, nego i svetske. To je najbolji sport za devojke i izuzetno atraktivan.

Početak, dakle, od nule, a stiglo se do toga da je seniorska ekipa prvi deo prvenstva u Istočnoj grupi Druge lige završila na prvom mestu. Za klub koji postoji samo godinu dana to je izvanredan uspeh.

– To je mnogo više nego što smo očekivali – naglašava Brđović. – Međutim, nama nije zadatak takmičarski uspeh. Ovo nije avantura s komercijalnom varijantom, nego pokušaj da se deci ponudi da se bave sportom na pravi način. Na žalost, u većini naših klubova se ne radi kvalitetno. Veliki broj trenera u mlađim kategorijama radi da bi pobedio, a ne da bi decu naučio tehničkim elementima kako bi postala kompletni odbojkaši.

Za ovakav poduhvat nije dovoljna dobro volja. Neophodni su i odgovarajući uslovi, a njih nema bez para.

– Pored seniorske selekcije imamo još stotinak devojčica koje igraju u regionalnim kadetskim i pionirskim ligama. Da imamo bolje uslove bilo još više dece – tvrdi Brđović. – Nismo miljenici gradske vlasti, pa smo morali, iako smo kragujevački klub, da treniramo i igramo po seoskim osnovnim školama udaljenim i 30 kilometara od grada. Na sreću, u susret nam je izašao Dušan Kominac, direktor Doma učenika srednjih škola u Kragujevcu, pa će naše odbojkašice od 1. februara imati bolje uslove. Pomoć onih koji žele da pomognu deci i srpskom sportu ne mora da bude velika, ali je svaka dobrodošla.

Pored one velike Jugoslavije Brđović je igrao odbojku i u Grčkoj i Italiji, a posle Radničkog iz Kragujevca bio je trener odbojkašicama Novare s kojima je osvojio treće mesto u Ligi šampiona. Dakle, i kao trener je dobro ispekao zanat.

– Na turniru u Italiji Smeč 5 je bio sedmi, ali su se italijanski stručnjaci zainteresovali za dve naše devojčice, a ne za one koje su zauzele prvo mesto. Procenili su da naše igračice mogu itekako da napreduju, da su za kratko vreme pokazale izuzetan talenat – iznosi Brđović ono što je potvrdilo da mu je pristup ispravan. – Takve dece ima kod nas, samo je neophodno da se s njima radi kvalitetno. Drugačiji pristup, jurenje rezultata u mlađim kategorijama, uglavnom se osveti kad pređu u seniorsku.

Najbolja potvrda da kao direktor Smeča 5 radi iz najdubljeg uverenja je to što su mu i sin i kćerka krenuli njegovim stopama. Uz to je i tim-menadžer, kako se danas kaže za direktora kluba, kraljevačke Ribnice u kojoj je i dospeo u žižu najšire sportske javnosti, jer je njegov prelazak 1985. u Crvenu zvezdu zasenio i prelazni rok u fudbalu.

Bio je ne samo kapiten, nego i vođa one reprezentacije koja se pojavila niotkuda i počela da donosi medalje čim je našim ekipama dozvoljeno da se takmiče u međunarodnoj konkurenciji (bronza na Evropskom prvenstvu u Atini 1995, Olimpijskim igrama u Atlanti i Svetskom kupu u Japanu 1996).

– Italijani su pre do skora bili svetska velesila. Međutim, njihovi klubovi su kupovali igrače iz inostranstva, pa sada njihova muška reprezentacija nije ono što je nekada bila. Zato su počeli ponovo da ulažu u rad s mlađim kategorijama – prenosi Brđović iskustvo iz zemlje koja je u odbojci više od dve decenije bila svojevrsni svetionik.

Posle raspada one Jugoslavije naša odbojka je dostigla zvezdane trenutke (olimpijski pobednik 2000. i evropski prvak 2001). Trenutno je neki stepenik niže, ali je i dalje u svetskom vrhu. Odbojkaški savez Srbije, razume se, nastoji da se nastavi putem uspeha, ali bez pregalaca odanih odbojci i razumevanja države i onih koji mogu da pomognu biće sve teže da se drži željeni kurs.

I. Cvetković

-----------------------------------------------------------

Kombi najveća potreba

S obzirom na to da im putovanja na utakmice predstavljaju veliki problem, Brđović kaže da bi im jedan kombi za prevoz na utakmice bio ogromna pomoć:

– Ne treba niko da nam poklanja kombi, dovoljno velika pomoć bila bi nam i da nam da na dve, tri godine na korišćenje, mi ćemo ga brendirati oznakama donatora, lepo održavati i, po isteku roka, vratiti.