Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Рим, 2. августа – Дуго најављивана трка на 100 делфин оправдала је епитет посластице Светског шампионата у пливању у Риму. Главни актери, као и на Олимпијским играма у Пекингу, били су Мајкл Фелпс и Милорад Чавић.

Злато је опет припало Американцу, најтрофејнијем спортисти свих времена. За разлику од Олимпијски игара ова победа је чиста као суза. Светски рекорд 49,82 само показује колико се Фелпс припремао за ову трку, иако су сви говорили да га то не занима много.

С друге стране Милорад Чавић није ништа изгубио. Освојио је сребрну медаљу и постао први Европљанин, који је спустио границу испод 50 секунди (49,95). Уз круну светског шампиона на 50 делфин најбољи српски спортиста налази се у кругу најуспешнијих учесника шампионата у Вечном граду.

Дан после великог спектакла Чавић је отишао до фонтане ди Треви, где је одмерено као и увек анализирао трку на 100 делфин:

– Пресрећан сам оним што сам овде урадио. Можда је нормално да се после финала осети мало разочарење кад се не победи, али једноставно од овога није могло боље. Урадио сам све што је до мене, али Фелпс је још једном показао зашто је најбољи пливач и спортиста свих времена. Мирно сам спавао, задовољан што се коначно све завршило.

Што се тиче саме тактике за финале Чавић сматра да није нигде посебно погрешио:

– Истина је да је 22,69 било много брзо, али сам веровао да ћу тако јаким ритмом успети да се одвојим од Фелпса. Међутим, он је очигледно много радио на брзини. До сада је најбрже првих 50 метара препливао за 23,8, а сада је окренуо са 23,36. Одмах ми је било јасно да ће бити густо. Другог решења осим да кренем јако није било. Познато је да има стравично „враћање” и да ће, ако не створим велику предност, бити врло тешко да га добијем.

Током квалификација и полуфинала није изгледало као да Фелпс може да се супростави нашем шампиону. Међутим, Чавић је био уверен у супротно:

На слици у средини у то време непознати „клинац” из Америке, који је на пионирском првенству Југославије 1996. у Панчеву побеђивао све своје вршњаке као од шале

Наш пливач нам је открио и једну малу тајну:

– Мој некадашњи тренер Мајк Ботом, који је сада у штабу америчке репрезентације, није смео да прича са мном, што је и нормално. Кад смо се накратко срели рекао ми је: „Немој да му показујеш колико си добар, то ће га страшно мотивисати”. Међутим, нисам могао да се уздржим и то је можда била једина грешка коју сам направио што сам у полуфиналу ишао тако брзо. Понела ме атмосфера и сјајна Нађа Хигл, која је мало пре тога славила на 200 прсно.

И поред тога што је циљао злато и светски рекорд на 100 делфин Чавић је презадовољан учинком у Риму:

– Увек сам говорио да желим да будем најбољи на 100 делфин и да се не плашим Фелпса. И сада стојим иза тога. Успео сам да се спустим испод 50 секунди, оборим европски рекорд, мислим да од себе не могу више да тражим. Честитао сам Фелпсу и ту се затвара ова прича.

На питање да ли ће бити још дуела са Мајклом Фелпсом Чавић је одговорио.

– Наредна прилика је Светско првенство у Шангају кроз две године. У ствари ту је и светски шампионат у малим базенима у Дубаију почетком 2010. Међутим, видећемо какви ће планови бити и његови и моји. Сада стварно немам снаге да размишљам о томе.

У Риму је Чавић четврти пут био учесник светских шампионата, а први пут је стигао до медаља: златне на 50 делфин и сребрне на двоструко дужој стази.

– Одличан учинак. Знам колико ми је труда требало да дођем на овај ниво. Носим круну најбржег „делфинаша” на планети, а на „стотки” сам други. Желео сам оба злата, али сам и овако презадовољан. Стварно то мислим.

Планови су му, тренутно, везани искључиво за одмор.

– Наредна два месеца нећу ништа да радим. Потребно ми је да се потпуно опустим. Већ је и коса почела да ми опада – сугестивно је Чавић прошао руком кроз косу. – Онда ћу да седнем и размислим, шта и како даље.

Ту је био крај разговора. После тога је кренуо да ужива у једном од најлепших градова на свету.

Ниједног тренутка током разговора није показао да за нечим жали. А нема ни разлога. Светско злато и сребро су ушли у његову колекцију одличја са великих такмичења. Опет нам је приредио много радости и среће.

----------------------------------------------------

Чавићева ризница

Милорад Чавић је на великим такмичењима (олимпијске игре, светска првенства и европски шампионати) освојио 12 медаља (седам златних и пет сребрних).

Четири пута је био првак Европе у малим базенима на 100 делфин, једном на дупло краћој деоници, а сада је у Риму објединио светску и европску круну на 50 делфин у великим базенима. Сребро је освојио на 100 делфин на Олимпијским играма у Пекингу и Светском првенству у Риму, а два пута је био европски вицешампион на 50 слободно и једном на 50 делфин у малим базенима. Власник је европских рекорда на 100 делфин у 25-метарском и 50-метарском базену.

----------------------------------------------------

Најбоље време кад је најважније

Петар Поповић, Чавићев менаџер, дан после финала на 100 делфин је био видно задовољан:

– Поносан сам на Чавића! Можда је у првом тренутку било присутно мало разочарање што није победио, али кад погледамо реално његов учинак је импресиван. Пливао је најбоље време у одлучујућој трци и то испод 50 секунди. Да ли неко може још нешто да тражи од њега? Фелпс је био бржи и то је спорт. Не би ваљало да се заборави да је Чавић светски шампион на 50 делфин. То су невиђени резултати и нема разлога ни за какво разочарење.

Владимир Тодоровић