Meni

Остали спортови

У СУСРЕТ ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА: ЈОШ 94 ДАНА

Дарко Живановић: Било је бити ил не бити

Атлетичар Радничког у другом маратону у каријери, у трци у којој није имао право на грешку, изборио олимпијску визу за Лондон

ДаркоЖивановић предао је у Београду трофеј Ани Суботић (у средини) која је као и он у Ротердаму испунила олимпијску норму

Прошле недеље у Ротердаму 25-годишњи Дарко Живановић трчао је најважнију трку у својој не баш дугој каријери. Тек шест година се бави атлетиком, тек други пут трчао је маратон и – постао олимпијац. Живановић и тренер Власта Стевановић одабрали су Ротердамски маратон за напад на олимпијску норму због равне и „брзе” стазе, све подредили циљу да 42.195 метара претрчи за мање од два часа и 18 минута и да избори учешће на Олимпијским играма у Лондону.

Све олимпијске снове и наде Дарко Живановић је уложио у ротердамску карту, јер у случају неуспеха више не би било времена да покуша на новој трци. Такав је маратон.

– Било је бити ил не бити. Био је то мој једини воз за Лондон и успео сам. Постао сам олимпијац, али није то било нимало лако. Био ми је то тек други маратон. Први, 2009. у Подгорици претрчао сам на знатно тежој стази за 2:22,36 часа и требало је да будем око пет минута бржи да бих испунио Б норму од 2:18. Потајно сам се надао да могу и знатно бољи резултат да постигнем, можда и 2:16, али нисам смео да ризикујем. Трчао сам ритмом који је био довољан за норму. У почетку је било лако, јер сам трчао у групи, али после 25 километра група је почела да заостаје, нарочито на мостовима, на којима је дувао јак ветар. Морао сам да наставим сам, а на 35. километру сам био толико исцрпљен да сам мислио да нећу ни стићи до циља – каже атлетичар крагујевачког Радничког.

Издржао је Дарко Живановић до краја, заузео 26. место у конкуренцији 7.530 учесника и са новим личним рекордом (2:17,08) обезбедио учешће на Олимпијским играма.

– Требало ми је времена после циља да схватим да сам успео, а тек сада видим шта то значи бити олимпијац иако до одласка у Лондон има више од три месеца. Људи ме заустављају, препознају, идем са пријема на пријем. Изгледа да сам постигао стварно нешто велико – говорио је у недељу на 25. београдском маратону Дарко Живановић, на који је позван као олимпијац, као један од промотера.

А његов пут од првих атлетских корака (после рвања и фудбала) био је кратак и шаролик. Почео је 2006. у Радничком да се са тренером Стевановићем припрема за 400 и 800 метара, а деонице су се из године у годину повећавала, постао је репрезентативац у кросу па затим и на 3.000 м стиплчез. Маратонац је постао пре три године.

– Схватио сам да је маратон моја дисциплина 2009. на Подгоричком маратону, али тада сам имао само 22 године и знали смо да мора да прође још времена да бих постигао резултат који води на Олимпијске игре. Сада сам и дефинитивно маратонац. Загрижени маратонац. То ће донети потпуну промену у мојој каријери. Нећу трчати на свим уличним тркама и кросевима, али ако буде потребно да за репрезентацију трчим на Купу Европе стипл или нешто друго, радо ћу се одазвати – каже Живановић.

Припреме за Ротердам и напад на олимпијску норму Живановић је почео крајем прошле године, како каже у најскромнијим условима, на Копаонику у Крагујевачком одмаралишту. У јануару био је у Улцињу у организацији Радничког, а у фебруару припреме у Бару, које је финансирао Атлетски савез Србије, поквариле су му ниске температуре.

– Верујем да ћемо тренер Стевановић и ја, захваљујући резултату из Ротердама,   сада имати боље услове за рад. Предстоји нам разговор са људима у Олимпијском комитету око припрема за Лондон и тада ћемо знати на чему смо. Иако ми је Ротердам још свеж у мислима, размишљам и о олимпијском маратону. Желео бих да у Лондону, који се трчи на стази сличној ротердамској, поново поправим лични рекорд. О томе да нећу да завршим трку нема ни говора – уверен је у своје маратонске способности Дарко Живановић.

Ускоро у Радничком, верујемо, талентовани маратонац би требало да добије тим који ће да води бригу о његовим припремама, здрављу, исхрани. Засад у њему су само тренер Власта Стевановић и физиотерапеут Драган Јанковић – Гаги. Живановић нема ни спаринг партнере.

– Самотњак сам. Не пада ми тешко да трчим сам. Лако се мотивишем без обзира колико је дуга деоница коју треба да пређем. Хтео бих да кажем и да сам важне савете добио од наше најбоље атлетичарке, маратонке Оливере Јевтић – каже Живановић, који маратонску олимпијску норму испунио у последњи час – али, имајући у виду његову младост, прилично рано. Има тек 25 година и пред њим су, највероватније, још два олимпијска циклуса. У време Игара у Рију имаће 29. година, а на играма 2020. биће у зрелом маратонском добу...   

----------------------------------------------

За понос Крагујевца и Страгара

Дарко Живановић (рођен 1987) је Крагујевчанин, а његов отац, као и тренер Стевановић, су из Старгара, места које је дало нашег првог олимпијца.

На Играма у Стокхолму Србију су представљали Душан Милошевић (100 м) родом из Страгара и Драгутин Томашевић (маратон) из Бистрице код Петровца на Млави. Сто година касније Стараги ће, макар посредно, имати новог олимпијца.

Ж. Б.
објављено: 24.04.2012.

Последњи коментари

Dragan Jankovic | 06/05/2012 18:38

Tim jeste mali ali zavrsava posao samo napred Dare do novih podviga,srusena je teorija da niizcega ne moze da se napravi nesto MOZE itekako.

Пера Тхе Цар | 07/05/2012 12:46

Свака част Дарко прави си постулат да не морају да имају милиони и свемирски услови да се оствари олимпијски сан. Крагујевац је поносан на тебе

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније