Наших репрезентација у 2012. години неће бити на највећим такмичењима у оба најпопуларнија спорта: фудбалери ће изостати са Европског првенства у Пољској и Украјини, а кошаркаши са Олимпијских игара у Лондону. Ту слику, која је била иста и пре четири године, нису успели да промене ни два велика тренерска имена која су се нашла на позицијама селектора: Радомир Антић и Душан Ивковић.

Ипак, део ове спортске нације, која за себе каже да „има највише селектора по глави становника”, и у Новој години ће се бавити састављањем екипа за поменута надметања. У тзв. фентезију: селекторском виртуелном свету, који на глобалном нивоу има више десетина милиона становника – само у САД је њихов број недавно, према званичним подацима, премашио 32 милиона...

Фентези, игра у којој се „власници” тимова такмиче са другим газдама, комбинујући праве играче из више екипа, уз коришћење статистике које ови производе у стварности, имала је близу милион учесника само у оквиру Интернет презентације Светске фудбалске федерације (Фифа) на претходном „Мундијалу” у Јужноафричкој Републици. Да је по среди „озбиљан спорт”, сведочи и награда коју је освојио победник „Фифа Мекдоналдс светског купа”, како је гласио назив виртуелне варијанте светског фудбалског првенства: добио је аутомобил „Киа Соренто”, вредан око 25.000 евра. На свечаном уручењу кључева, млади фентези краљ из Финске сликао се и давао интервјуе, а представници Фифе су му се обраћали по псеудониму који је користио у алтернативном универзуму: господине Зерси-Фин...

„Спортска фантазија” је феномен који је дошао дотле да постоји и Светска фентези унија, па чак и Асоцијација новинара који пишу о њој (писање уредника фентези сектора највеће спортске медијске мреже ЕСПН, на Твитеру прати више од 300.000 људи). А пре Интернет бума је била хоби: концепт бирања играча се појавио после Другог светског рата, заживео почетком шездесетих година прошлог века међу професорима универзитета  Харвард који су волели бејзбол, а модерну верзију са дневним праћењем утакмица уместо завршних годишњих биланса, покренули су један новинар и његово друштво из њујоршког ресторана који је захваљујући томе ушао у историју пре три деценије...

Као још један „спорт” измишљен у САД, фентези у тој земљи достиже свој врхунац, и то у спрези са тамошњим убедљиво најпопуларнијим спортом, америчким фудбалом. Од 2002. године, одржава се и шампионат који сваког септембра, на почетку НФЛ сезоне, окупља учеснике у Лас Вегасу, Атлантик ситију, Орланду или Даласу, где се селектирају тимови. Котизација је до 2.000 долара, а премије се крећу од 100.000 до износа са седам цифара...

Док најпосећенији Интернет портали имају милионе играча и лига, интерно такмичење се одвија, рецимо, на Волстриту. У паузи између трансакција на берзама, из недеље у недељу се надмећу десеторица брокера, на колико су сами ограничили број учесника (колеге на „листи чекања”). Сваки за учешће плаћа 100.000 долара, а сав новац на крају одлази у хуманитарне сврхе, према одлукама тројице најуспешнијих.

У фентези индустрији, чији се годишњи економски ефекат процењује на три до четири милијарде долара (спонзорима су важни и они који играју бесплатно, јер истраживања показују да су знатно више уз спорт него његови остали љубитељи) својевремено је постављено и питање права коришћења статистичких података. Америчка кошаркашка (НБА) и бејзбол лига (МЛБ) поднеле су тужбе против неких компанија која податке користе за фентези, али су обе спортске институције одбијене на судовима. Амерички федерални закон издваја фентези од интернет клађења, али пошто постоји неколико савезних држава које имају прописе против ових игара и награда које нуде, фентези је ове године, према писању „Ју Ес Еј тудеја” , добио и свог лобисту који се ангажовао у кампањи за улазак у Сенат...

У социолошким анализама фентезија, има и тврдњи да може да ослаби навијачке везе, будући да су у предности они који се не либе да у свој тим уврсте играча из екипе коју у јави „„не могу очима да виде”. С тим што пред њима може да се нађе већа дилема када у збиљи њихов фентези играч игра против тима за који навијају...

Г. Ковачевић