На Европском пливачком првенству у Будимпешти (9-15. август) наша земља имаће 15 представника. То су: Нађа Хигл (100 и 200 прсно), Мирослава Најдановски (50 и 100 слободно), Марица Стражмештер (50 и 100 леђно), Јована Богдановић (50, 100 и 200 прсно), Милица Остојић (200 слободно), Анђелка Петровић (50 и 100 слободно), Тијана Вукановић (50 и 100 делфин), Иван Ленђер (50 делфин и 100 слободно), Чаба Силађи (50 и 100 прсно), Радован Сиљевски (100 и 200 слободно и 50 делфин), Ђорђе Марковић (200 и 400 слободно), Лазар Богдановски (100 и 200 леђно), Борис Стојановић (50 и 100 слободно) и Никола Симић (50 и 100 слободно и 50 делфин).

Да није оперисан у екипи би био и Милорад Чавић. Али, мораћемо без главног адута у Будимпешту.

– Да је Европско првенство негде даље број пливача би био мањи. Савез је одлучио да због географске близине прилику пружи и пливачима који су тек изашли из јуниорске конкуренције, па да види како ће се они показати на једном од првих правих тестова међу сениорима, – каже савезни тренер Дејан Пејиновић.

Прошла година је била најуспешнија у историји нашег пливања, пре свега захваљујући подвизима Чавића и Хиглове на Светском првенству. Међутим, и резултати на Медитеранским играма у Пескари, Универзијади у Београду и Европском првенству у малим базенима у Истанбулу су допринели да наша најшира јавност открије да имамо даровите пливаче.

– На жалост, што се услова тиче ништа се није побољшало, а чак се у неким срединама стање и погоршало. Ваљда ће, кад се доведу у ред „базени 25. мај” и „11. април”, бар у главном граду ситуација да се поправи. Наилазимо на добру вољу, али никако да се реше круцијална питања, инфраструктура... Пливање није спорт у коме преко ноћи може нешто да се постигне, – подсећа Пејиновић. – Базен у Кошутњаку је проглашен за национални пливачки центар, али он има четири стазе и кратак је. Нама је потребан базен од 50 метара, са постављеним стазама и да се вода греје. И ништа више. Али, и то је неостварљиво. Знамо каква је ситуација, али бар бисмо један такав базен могли да добијемо. И то нам чак не треба цео дан и ноћ, довољно је три сате пре подне и исто толико по подне. Међутим, ово што постоји се користи у комерцијалне сврхе, а то није баш увек и оправдано.

У таквим условима очекивања не могу да буду онаква каква, вероватно, јавност очекује кад почне Европско првенство. О томе Пејиновић каже:

– Шта ће ко показати у базену биће загонетка до првих трка, јер се од ове године плива без одела„”, која су некоме давала предност. Сада ћемо добити нову слику могућности сваког пливача. Зато је незахвално прогнозирати. Уједно, ти нови услови су један од разлога да се без оптерећења уђе у такмичење. Очекивања нам нису превелика. Надам се да ћемо имати три до четири финала и исто толико полуфинала.

С Чавићем би, несумњиво, било и медаља. Али, без њега ће се видети право стање нашег пливање. Не, наравно, његове могућности, него оно што може да се постигне искључиво ентузијазмом.

И. Цветковић