Није тајна да наши стонотенисери заслужују бољи стонотениски савез, али оно што су сада доживели, ипак је превише. Одлука да троје наших најбољих јуниора иде на Светско првенство у Мадриду (6-13. децембар) по „Бе” програму – тачније о свом трошку – не само да је потпуно сулуда, већ изгледа и као кажњавање другога за своје грешке.

Стонотениски савез Србије (СТСС) је због отказивања „про-тура” у Београду у минут до дванаест, на који је требало да дођу играчи с разних страна света, морао да плаћа пенале. После тог, очигледног признања неспособности, одмах је стигло и ново: „драга децо, ми не можемо да вам финансирамо пут (900 евра по играчу) а ви се снађите”. Цена је сада далеко већа, јер се систематски уништавају наше највеће стонотениске наде.

У питању су Моника Молнар (37 место на светској листи јуниорки), Марија Галоња (56) и Бојан Црепуља (77). Савез, тачније његов председник Александар Матковић, који је донео такву одлуку, највише се огрешио о нашу најбољу јуниорку Монику Молнар (18 година) којој је ово последњи јуниорски шампионат. Подсетимо, она није учествовала ни на прошлогодишњем Светском првенству иако се пласирала, зато што је СТСС заборавио да је пријави! И уместо да је сада, на крају успешне сезоне, награди – тим пре јер ју је лане преварио – он је опет кажњава.

Сада је послата пријава последњег дана, али су играчи осуђени на „Бе” програм, који углавном финансирају родитељи или ретки добротвори некад трофејног спорта. Намеће се питање: чему онда служи Савез?

Ако се играчи не снађу, мораће да се отказује њихово учешће, а рок за то истиче данас. Отказивање после рока значило би и нове казне… А до јуче није било никога ко би могао да набави 3.600 евра (за троје играча и једног тренера).

После свега, не би требало да чуди уколико се Моника Молнар, стонотенисерка хрватског клуба Дуга реса, ускоро определи да игра за другу земљу. Уосталом, небрига Савеза је допринела да две врсне играчице, две Српкиње – Тамара Борош (рођена у Сенти) и Сандра Паовић (рођена у Вуковару) – играју за Хрватску и то врло успешно.

А. Милетић