„Најрекодоносније” године су по правилу олимпијске, с тим што се у новије доба светски рекорди све теже обарају и трају све дуже, а по броју и дужини трајања светских рекорда издвајају се 1968. и 1988. година.

За дуговечност атлетских рекорда постигнутих 1968. умногоме заслужна је велика надморска висина Мексико Ситија. Разређен ваздух омогућио је, пре свега спринтерима и скакачима, да постигну за оно доба невероватне резултате.

У 1968. светски рекорди поправљани су 26 пута – уочи Олимпијских игара (13-20. октобар) постигнуто је седам светских рекорда, а у Мексику 19. Рекордери су били троскокаши који су пет пута померали границе људских могућности борећи се за олимпијске медаље. Ђузепе Ђентиле (Италија), Нелсон Пруденсио (Бразил) и Виктор Сањејев (СССР) учествовали су у „рекордној игри” и светски рекорд поправили за фантастичних 36 сантиметара. Ипак, то надметање је сасвим неоправдано заборављено јер је дан касније Боб Бимон већ у првом покушају за невероватних 55 сантиметра поправио светски рекорд у скоку удаљ надмашивши са 8,90 м годину дана стар рекорд Игора Тер Ованесјана (СССР) од 8,35 метара. Тај скок постигнут већ у првом покушају назван је скоком за нови миленијум, али га није дочекао – трајао је само 22 године и 10 месеци.

Али, вратимо се Џентилеу, Пруденсију и Сањејеву. У квалификацијама Ђентиле је, јавили су извештачи из Мексика, начинио велики подвиг надмашивши са 17,10 метара осам година стар рекорд Пољака Јозефа. Али била је то само увертира сутрашњег финала. Ђентиле је већ у првом скоку поправио свој светски рекорд за 12 сантиметара. У трећој серији Сањејев му је одузео титулу светског рекордера скоком дужим за сантиметар, а у петој серији Пруденсио се уписао листу светских рекордера скоком од 17,27 метара. То је био само петнаестак минута јер је Сањејев у последњем покушају извео троскок од 17,39 м и освојио прву од три узастопне титуле олимпијског шампиона.

Већина рекорда из 1968, укључујући и сва четири које су на Играма у Мекику постигле атлетичарке, надмашена је у наредном олимпијском циклусу, али шест достигнућа, пет америчких атлетичара и шести једног Британца, дуго су одолевали најбољим светским атлетичарима.

Рекорд Томија Смита на 200 м (19,83) опстао је 10 година и десет месеци, рекорд Британца Дејвида Хемерија на 400 м препоне (48,12) 13 година и 11 месеци, рекорд Џима Хајнеса на 100 м (9,95) 14 година и 8 месеци, рекорд Лија Еванса на 400 м (43,86) 19 година и 10 месеци, рекорд Боба Бимона у скоку удаљ (9,90) 22 године и 10 месеци, а рекорд штафете 4 х 400 м у којој су трчали Винс Метјус, Роналд Фримен, Лери Џејмс и Ли Еванс 23 године и 9 месеци.

У години Олимпијских игара у Сеулу, 1988. светски рекорди су обарани 17 пута (10 у женској, 7 у мушкој конкуренцији) у 14 дисциплина. Седам рекорда, свих седам у женској конкуренцији, важе и данас после 23 године! И не само то – мало је изгледа да ће било који од њих бити ускоро надмашен. Шта је то ускоро – кад је у питању атлетика тешко је прогнозирати. Још један рекорд из 1968. није надмашен, нити ће то икада бити јер је промењена справа којом се бацало (копље), а статус дуготрајног рекорда заслужио је и резултат Харија Буча Рејнолдса на 400 метара. Рејнолдс је надмашио Евансових 43,86 из Мексика (после 19 година и 10 месеци) и његов рекорд (42,29) је потрајао до 26. августа 1999. године – пуних 11 година (4.026 дана).

Ж. Б.

СУТРА: Вечити рекорди и рекордери

Рекорди из 1968.

Џим Хајнес (САД)             100 м 10,03 20. јун

Јанис Лусис (СССР)             копље 91,89 м 23. јун

Јоуко Куха (Финска)             3.000 м стипл 8:24,2 17. јул

Џоф Вандерсток (САД) 400 м пр. 48,93 11. септембар

Џон Карлос (САД) 200 м 19,92 12. септембар

Ли Еванс (САД) 400 м 44,06 14. септембар

Џеј Силвестер (САД) диск 68,40 м 18. септембар

Џим Хајнес (САД) 100 м 9,95 14. октобар

Ирена Шевинска (Пољска) 100 м 11,1 14. октобар

Дејвид Хемери (САД) 400 м пр. 48,12 15. октобар

Вајомија Тајс (САД) 100 м 11,08 15. октобар

Ралф Дубел (Аустралија) 800 м 1:44,3 15. октобар

Томи Смит (САД) 200 м 19,83 16. октобар

Ђузепе Ђентиле (Италија) троскок 17,10 м 16. октобар

Ђузепе Ђентиле (Италија) троскок 17,22 м 17. октобар

Виктор Сањејев (СССР) троскок 17,23 м 17. октобар

Нелсон Пруденсио (Бразил) троскок 17,27 м 17. октобар

Виктор Сањејев (СССР) троскок 17,39 м 17. октобар

Ирена Шевинска (Пољска) 200 м 22,58 18. октобар

Боб Бимон (САД) даљ 8,90 м18. октобар

Ли Еванс (САД) 400 м 43,86 18. октобар

Јамајка (мушкарци) 4 х 100 м 38,6 19. октобар

Јамајка (мушкарци) 4 х 100 м 38,3 19. октобар

САД (мушкарци) 4 х 100 м 38,2 20. октобар

САД (мушкарци) 4 х 400 м 2:56,16 20. октобар

САД (жене) 4 х 100 м 42,88 20. октобар

Рекорди из 1988.

Улф Тимерман (Немачка) кугла 23,06 м 22. мај

Галина Чистајкова (СССР) даљ 7,52 м 11. јун

Габријеле Рајнш (ДР Немачка) диск 76,80 м 9. јул

Сергеј Бубка (СССР) мотка 6,05 м 9. јун

Сергеј Бубка (СССР) мотка 6,06 м 10. јул

Флоранс Грифит-Џојнер (САД) 100 м 10,49 16. јул

Џеки Џојнер-Керси (САД) седмобој 7.215 16. јул

Хари Рејнолдс (САД) 400 м 43,29 17. август

Јорданка Донкова (Бугарска) 100 м преп. 12,21 20. август

Хавијер Сотомајор (Куба) вис 2,43 м 8. септембар

Петра Фелке (ДР Немачка) копље 80,00 м 9. септембар

Џеки Џојнер-Керси (САД) седмобој 7.291 16. септембар

Карл Луис (САД) 100 м 9,82 24. септембар

Флоранс Грифит-Џојнер (САД) 200 м 21,56 29. септембар

Флоранс Грифит-Џојнер (САД) 200 м 21,34 29. септембар

СССР (жене) 4 х 400 м 3:15,17            1. октобар

САД (мушкарци) 4 х 400 м 2:56.16 1. октобар

* црним словима исписани су важећи рекорди