Олимпијски комитет Србије 16. марата променио је свој лого, знак под којим су спортисти Србије први и последњи пут учествовали на летњим олимпијским играма, у Пекингу 2008. године. Уместо знака са државном заставом изнад које стоје олимпијски кругови, а испод напис „Србија” наши спортисти ће на Играма у Лондону идуће године, на 100. годишњици присуства на олимпијској сцени, на грудима имати нови „грб” – који чине олимпијски кругови као симбол олимпизма и, испод њих, штит са оцилима (део грба Републике Србије), као државни симбол. Модерно дизајнерско решење не садржи име земље...

Међународни олимпијски комитет је и овог пута одобрио нови знак нашег олимпијског комитета, можда и рекордера међу националним олимпијским комитетима, по броју промена свог обележја, односно грба који су наши спортисти носили на олимпијским играма.

Олимпијски комитет Србије, основан 1910. као Српски олимпијски клуб, примљен је у МОК 1912. – без знака. Тада их нису имали ни остали олимпијски комитети.

На почетку – државни грб

Спортисти су се између два велика рата на олимпијским играма, по правилу, такмичили са државним грбом на грудима.

Нажалост, не зна се да ли су наши први олимпијци Душан Милошевић и Драгутин Томашевић, у Стокхолму 1912. на грудима носили грб Краљевине Србије. У документима из тог доба стоји да се у Стокхолм носила застава дугачка четири метра и то је све. Прва олимпијска мисија Србије у којој су, поред двојице поменутих атлетичара, били стручни руководилац Андра Јовић и делегати на Конгресу МОК Светомир Ђукић, директор и Драгослав Војиновић, секретар ОКС, није оставила за собом ни једну заједничку фотографију из Стокхолма. Једина фотографија на којој је случајно забележен наступ нашег спринтера сачувана је у Стокхолму. На њој је иза победника квалификационе трке на 100 м Швеђанина Линдберга наш Милошевић, који је заузео треће место са „11 секунди и 3/5”. Види му се лево раме и део груди, део главе, лева нога... На левој страни груди нема грба, али тада се грбови нису носили на срцу, већ посред груди...

Са оснивањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца наш олимпијски комитет постаје Југословенски и на Играма у Антверпену 1920. фудбалери СХС наступају под именом „Yougo-slavie”, а на грудима носе грб Краљевине: беле орлове (испод круне) са штитом на којем су делови српског, хрватског и словеначког грба.

Под тим обележјем југословенски спортисти наступали су све до 1936. и Игара у Берлину. На фотографијама из тог доба уочавају се ипак разлике у величини грба, боји позадине, али и места на којем се носи. Фудбалери су носили велику верзију на левој страни груди, гимнастичари мању на средини груди...

Први знак ЈОК креиран за Рим 1960.

Нова Југославија дебитује 1948. на Играма у Лондону са државним грбом са пет буктиња и црвеном петокраком, а први знак Југословенског олимпијског комитета, на свечаним „униформама” лансиран је на Играма у Риму 1960. године. Био је хоризонталан, а чинила га је државна застава изнад које су били олимпијски кругови, а испод напис„Југославија”. На дресове и даље је био пришивен државни грб са буктињама.

За Токио 1964. знак је стилизован. Звезда петокрака је искочила из заставе и ушла у олимпијске кругове, а до нове промене дошло је већ за Игре у Мексику 1968. Знак ЈОК, био је у облику штита, на доњем крају заобљен. Испод олимпијских гругова писало је Југославија, а испод је био грб СФРЈ, који је и даље красио дресове спортиста.

Исти знак спортисти су носили на тренеркама и у Минхену 1972. али на свечаним „униформама” имали су „спљоштен” бели штит са написом „Југославија” великим олимпијским круговима и заставом која се спуштала низ странице штита...

У Монтреалу 1976. нестаје бели знак, а на старом знаку извршена је корекција. Напис „Југославија” није исписан водоравно испод заставе, већ полукружно изнад грба са пет буктиња. У Москви 1980. назив земље на грбу на спортској опреми је поново исписан хоризонтално у горњем делу грба, а на оделима за свечано отварање и затварање знак ЈОК је сличан донедавном – на белом пољу испод олимпијских кругова и тробојке писало је „Југославија”. Исти симболи коришћени су и у Лос Анђелесу 1984. и Сеулу 1988. с тим што је на званичној опреми уместо знака ЈОК била одштампана тробојка са петокраком.

Без обележја у Барселони 1992.

У Барселони 1992. наши спортисти су наступили без националних обележја као индивидуални олимпијски учесници, а разлог су биле санкције Савета безбедности Уједињених нација.

У Атланти 1996. први пут на летњим олимпијским играма спортисти на грудима носе грб СР Југославије – двоглавог белог орла на црвеном пољу са штитом на којем унакрст стоје оцила и лав, а на старом знаку ЈОК тробојка је без петокраке...

У Сиднеју 2000. симболи су исти, а четири године касније у Атини на знаку нашег олимпијског комитета на белој позадини испод олимпијских кругова и тробојке исписано је „СЦГ”.

У Пекингу 2008. испод олимпијских кругова и државе заставе (са грбом) писало је „Србија”.

У Лондон ће наши спортисти путовати с новим знаком, још непрепознатљивим у свету и штета је што у њега, можда између олимпијских кругова и штита са оцилима, или на крсту, није нађено место за „Србију”...

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Париз 1924: Леон Штукељ

Париз 1924: фудбалери

Атланта 1996: кошаркаши са Мохамедом Алијем,

Хелсинки 1952: Рајко Митић,

Минхен 1972: Милан Лазаревић,

Монтреал 1976: Славко Обадов

Монтреал 1976: Момир Петковић, Ивица Фргић, Аце Русевски, Тадија Качар и Матија Љубек

Сеул 1988: Јасна Шекарић

Токио 1964: Стеван Хорват

Пекинг 2008: лого ОКС