Трећи олимпијски циклус за редом наши бициклисти изборили су учешће на Олимпијским играма. Захваљујући бодовима освојеним током сезоне Србија ће на старту друмске трке, међу 145 најбољих бициклиста света, укључујући све најбоље професионалце, имати двојицу репрезентативаца. Како ће се они носити са победницима највећих светских трка зависиће умногоме како ће одрадити програм припрема, а он зависи – од новца.

– Први део припрема за олимпијску сезону четворица кандидата за одлазак у Лондон, висинске припреме обавили су на Планици у Словенији захваљујући Олимпијском комитету Србије. Сада морају да „набијају километражу”, а то се због хладноће не може у Србији, већ у топлијим крајевима, највероватније у Црној Гори, јер је тамо најјефтиније, али је то још под знаком питања – каже Петар Роквић, генерални секретар Бициклистичког савеза Србије.

Припреме не смеју да се угрозе

Проблем о ком је реч исти је за већину спортова. Новац за програме, који се добија из буџета од Министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета Србије највероватније стићи ће тек крајем првог квартала, а спортисти не смеју да чекају на њега. Ни дан планираних припрема не сме да се изгуби. Међутим, бициклисти имају и посебан проблем, који је резултат специфичности овог спорта.

– Наше две олимпијске квоте, не говорим о именима јер она још нису одређена, према новој категоризацији сврстана су у трећу групу олимпијаца, такозване учеснике. на то заиста немамо примедби, јер би било сасвим нереално очекивати да наш репрезентативац освоји медаљу или да буде међи 10 најбољих. Проблем је што ће Бициклистички савез Србије добити новац за припреме двојице такмичара, а цео програм припрема морају да прођу најмање четворица возача, јер и најмања повреда или болест може неког да елиминише из трке. Такође, нећемо добити средства за тренера који мора да их прати, ни за механичара, ни за масера који су у нашем спорту неопходни. То морамо сами да прибавимо – каже Петар Роквић.

Бициклисти тренирају на друму делећи га са осталим учесницима у саобраћају, а по новом закону о спорту и Закону о безбедности у саобраћају могу да тренирају само под пратњом – једно возило испред, једно возило иза. У трошкове, дакле, иду и двојица возача аутомобила у пратњи (обично тренер и механичар) и наравно бензин...

„Пакет-аранжман” за припрему двојице бициклиста за одлазак у Лондон подразумева седморицу чланова. У Црној Гори, за прву фазу припрема на друму, нађен је пун пансион за 35 евра – пута седам особа, пута 20 дана, плус појачана исхрана, витаминизација, средства за опоравак... А онда би репрезентативци требало да се преселе на север јадранске обале, јер их прве трке очекују у Трсту и Поречу, а тамо је све све скупље.

Апел за помоћ

– Све би било много лакше, безбедније и јефтиније када би имали бициклистичку писту на којој би такмичари били безбедни од учесника у саобраћају, а тренери и остали пратиоци могли да учествују у тренажном процесу седећи уз писту. Али то је пусти сан многих генерација бициклиста – додаје генерални секретар БСС.

Бициклисти не могу да чекају средства из буџета, ионако недовољна, па ће ових дана упутити писма на много адреса и позвати предузећа и компаније да се придруже „олимпијском бици пулу”, макар и са минималним сумама.

– Знамо да у Србији има много друштвено одговорних компанија које средини у којој делују враћају део своје зараде кроз донаторства, спонзорства и хуманитарне програме. Знамо и да је ситуација у привреди јако тешка, али нама је помоћ неопходна ако желимо да наши репрезентативци постигну успех. На прошлим играма Стевић је био 67, а Јовановић 84. и то није био пласман за потцењивање. Стартовало је 145 најбољих возача света, а само 89 је стигло на циљ по заиста нехуманим условима за вожњу. Сада би, рецимо Стевић, који се налази на врхунцу каријере требало да конкурише за пласман међу 30 најбољих, а то би у конкуренцији по пет такмичара из водећих бициклистичких земаља био прави подвиг – набраја Роквић.

Велике бициклистичке нације имају ту привилегију да у олимпијској трци „потроше” четворицу возача да би пети конкурисао за медаљу, а мале са једним, или двојицом такмичара, као Србије, не могу да приуште такав луксуз. Због тога двојица наших олимпијаца (у конкуренцији су Иван Стевић, Жолт Дер, Габор Каса и Есад Хасановић) морају да буду спремнији од њих. А то није могуће без максимално квалитетних припрема...

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Бицикли поклон земљацима

Бицикли за олимпијске кандидате обезбеђени су захваљујући Бајраму Акгулу, власнику турске фабрике бицикала „Салкано”. Он је на једној трци у Турској пришао Немањи Вајсу, тренеру наших маунтбајкера и питао: „Могу ли наши да буду бољи од Турака”. Добио је шкрт одговор „можда”, али били су бољи и Бајрам Акгул је нашим репрезентативцима на следећој трци поклонио пет бицикала за планински бициклизам.

Летос, када је у Мађарској из комбија наше репрезентације украдено шест бицикла за друмску вожњу и резервни делови укупне вредности 20.000 евра у питање је дошло учешће на тркама и остварење пласмана на Олимпијске игре.

БСС је тражио помоћ од Министарства омладине и спорта, Олимпијског комитета Србије... У помоћ је прискочио само Бајрам Акгул, турски држављанин, рођен у Сјеници и поклонио нашим репрезентативцима шест „салкано” бицикала, а један такмичарски бицикл данас кошта 3.000 евра...

-----------------------------------------------------------

Две визе успех десеторице такмичара и БСС

Две последње године Бициклистички савез Србије посветио је искључиво бори за одлазак на Олимпијске игре, јер је како истиче Петар Роквић, то круна рада и успеха сваког савеза и сваког спортисте.

У освајању бодова који су нашем бициклизму донели два стартна броја у олимпијској трци учествовала су укупно десеторица бициклиста, а за сваку трку на којој су могли да се освоје „олимпијски бодови” БСС је припремао, опремао и слао шесторицу возача, тренера, механичара и физиотерапеута...

-----------------------------------------------------------

У добром друштву

Колики је успех постигао наш бициклизам освојивши две олимпијске визе сведочи податак да су Русија и Пољска, које имају неупоредиво већи бициклистички рејтинг од Србије изборили право на само по тројицу представника у Лондону.

Ни Француска није успела да освоји максималних пет места за друмску трку и у Лондону имаће четворицу такмичара, а девет земаља најуспешнијих у овом циклусу, које ће имати по петорицу олимпијаца, су Аустралија, Белгија, Велика Британија, Италија, Немачка, САД, Холандија, Швајцарска и Шпанија.