Da 13. atletsko prvenstvo sveta u dvorani u Dohi ne prođe bez ijednog svetskog rekorda, nije se pobrinula Ruskinja Jelena Isinbajeva, svetska rekorderka u skoku motkom, već malo poznati francuski troskokaš Tedi Tamgo.

Isinbajevoj se u Dohi ponovio Berlin 2009, ponovo je na jednom svetskom šampionatu ostala bez očekivane zlatne medalje, a 21-godišnji Francuz, koji je prošlog leta na Svetskom prvenstvu na otvorenom u Berlinu bio tek 11. sa skromnih 16,79 metara, u poslednjem pokušaju doskočio je na 17,90 metara, postavio novi svetski rekord i preoteo prvo mesto Kubancu Betanzosu, koji se posle ličnog rekorda već u prvom pokušaju (17,69 m) sledeće četiri serije baškario na prvom mesta...

Napravio je dva prestupa, jedan skok propustio, a drugi ispravan skok završio je doskočivši na 16,29 metara.

Kada ga je Tamgo nadmašio, pokušao je da mu odgovori, ali bilo je prekasno, jer se potpuno opustio čekajući da na proglašenju pobednika primi zlatnu medalju. Ipak, izveo je pristojan troskok u poslednjem pokušaju, svoj drugi i ukupno treći najbolji rezultat takmičenja sa 17,57 m. Ali, bilo je to daleko od Tamgovog novog svetskog rekorda.

Tedi Tamgo je skrenuo pažnju na sebe pre godinu i po dana kada je trijumfovao na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bidgošću sa 17,33 m, a prošle sezone je u dvorani Bersi skočio 17,58 m, ali u Dohu je došao sa samo 17,25 m ostvarenih ove sezone.

Juče, u prvih pet serija tražio je idealan zalet (17,41 u prvom, 17,24 u drugom pokušaju, pa dva prestupa i 17,50 za čvrsto drugo mesto. Ali Francuz nije ostao na tom. U poslednjem pokušaju izveo je idealan skok i za sedam santimetara nadmašio svetski rekord od 17,83 m koji je 1997. postavio Kubanac Urutija, a 2004. izjednačio Šveđanin Olson. To mu je donelo titulu prvaka sveta i premiju od 100.000 dolara.       

Dotadašnji svetski surekorder Šveđanin Kristijan Olson, ostao je u petoj seriji i bez bronze – 17,23 m bilo je dovoljno samo za četvrto mesto.

Isinbajeva je na Svetski šampionat došla sa dve pobede sa skokovima od po 4,85 metara, malo prema onom što se očekuje od svetske rekorderke (5,00 u dvorani) ali dovoljno za vođstvo na svetskoj rang-listi.

Tih 4,85 bili bi joj dovoljni i za zlato, ali još u kvalifikacijama videlo se da Isinbajeva nije u očekivanoj formi. Tek u trećem pokušaju preskočila je 4,55 m i plasirala se u finale, a tu je zapela na 4,75 m. Starovala je na 4,60 i delovala sigurno, ubedljivo, međutim na 4,75 kao da je skakala neka druga Jelena, kao ona sa Svetskog prvenstva u Berlinu prošle godine. Tada je počela takmičenje baš na toj visini, na 4,75 i srušila letvicu. Sledeća dva pokušaja prenela je na 4,80, što bi joj donelo novu titulu prvakinje sveta, ali oba puta nije bila uspešna.

U Dohi, nije prenela neki skok na novu visinu, kao da se pomirila s porazom. Očigledno je znala da nije dobro tempirala formu za najznačajnije atletsko takmičenje u 2010.

Mnogo uspešniji od nje bili su Kubanac Dajron lobles na 60 m prepone koji je u direktnom duelu savladao izazivača Amerikanca Terensa Tremela (Kinez Ksija Liu nije u punoj formi) i sa 7,34 sekundi postavio novi rekord svetskih prvenstava. To je učinila i Beloruskinja Nadežda Ostapčuk sa 20,85 metara u bacanju, što joj je bilo dovoljno da olimpijsku i svetsku šampionku na otvorenom Novozelanđanku Valeri Vili potisne na drugo mesto.      

-----------------------------------------------------------

Rezultati osvajača medalja

Muškarci, 800 m: 1. Kaki (Sudan) 1:46,23, 2. Lalang (Kenija) 1:46,39, 3. Kžezot (Poljska) 1:46,69; 3.000 m: 1. Lagat (SAD) 7:37,97, 2. Sančez (Španija) 7:39,55, 3. Mutahi (Kenija) 7:39,90; 60 m prepone: 1. Robles (Kuba) 7,34 – rekord SP, 2. Tremel (SAD) 7,36, 3. Oliver (SAD) 7,44; 4 h 100 m: 1. SAD 3:03,40, 2. Belgija 3:06,94, 3. V. Britanija 3:07,52; vis: 1. Uhov (Rusija) 2,36, 2. Ribakov (Rusija) 2,31, 3. Džonas (SAD) 2,31; troskok: 1. Tamgo (Francuska) 17,90 ć svetski rekord, 2. Betanzos (Kuba) 17,69, 3. Girat (kuba) 17,36.

Žene, 60 m: 1. Kempbel-Braun (Jamajka) 7,00, 2. Džons-Feret (D. Ostrva) 7,03, 3. Džeter (SAD) 7,05; 800 m: 1. Savinova (Rusija) 1:58,26, 2. Medouz (V. Britanija) 1:58,43, 3. Džonson (SAD) 1:59,60; 1.500 m: 1. Gezahegne (Etiopija) 4:08,14, 2. Rodrigez (Španija) 4:08,30, 3. Burka (Etiopija) 4:08,39; 4 h 100 m: 1. SAD 3:27,34, 2. Rusija 3:27.44, 3. Jamajka 3:28,49; dalj: 1. Rise (SAD) 6,70, 2. Gomez (Portugalija) 6,67, 3. Kosta (Brazil) 6,63; motka: 1. Murer (Brazil) 4,80, 2. Feofanova (Rusija) 4,80, 3. Rogovska (Poljska) 4,70; kugla: 1. Ostapčuk (Belorusija) 20,85 – rekord SP, 2. Vili (N. Zeland) 20,49, 3. Mihnevič (Belorusija) 20,42.

Ž. B.