Од нашег специјалног извештача
Истанбул, 14. децембра – До летошњег Светског првенства у Риму између нашег пливања, бар онога што се тиче међународних успеха, и Милорада Чавића, нашег родољуба из Америке, с правом је стајао знак једнакости. А онда је у Вечном граду засијала и Нађа Хигл.

На тек завршеном Европском првенству у малим базенима у Истанбулу наш најбољи пливач свих времена није учествовао. Дао је себи заслужен одмор, али је биo ту да посаветује оне који су пливали у дворани „Абди Ипекчи”, врло успешно преуређеној за ову прилику у пливалиште.

– Права мера за поређење онога што је наше пливање постигло у Истанбулу је Ријека прошле године. Тада смо, на истом овом такмичењу с Чавићем имали две медаље, а овде без њега три – наглашава спортски директор Пливачког савеза Србије Младен Капор. – Да је он пливао, разуме се, имали бисмо више медаља. Међутим, прешли смо ону границу када је циљ био да се напредује. Сада треба да оправдавамо ово што смо до сада постигли, да се ту стабилизујемо, створимо стандарде и онда наставимо даље. Наш савез је, у границама својих могућности, допринео да на оваквим такмичењима имамо 11-12 пливача, међу којима има оних који вуку напред, а има и оних који скупљају искуство да би кроз неку годину они преузели ту улогу. Било би идеално да стигнемо дотле да имамо од 15 до 20 пливача. Наше присуство се већ примећује, а са тим бројем представника већ бисмо били права екипа. Има одличних показатеља да ће то бити тако, јер се овде, у Истанбулу, на сваком кораку видело велико заједништво међу њима.

Нађа Хигл је потврдила да њен блесак није био метеорски, него да је истинска звезда. Заузела је друго место у својој јачој дисциплини (200 прсно), што се и очекивало од ње, јер је јесенас побеђивала у Светском купу. Била је одлична и на двоструко краћој стази, која јој је слабија страна. Истина, није ушла у финале, али је поправила државни рекорд, па је јасно да и ту напредује.

А овде су до својих првих медаља у сениорској конкуренцији дошли јуниорски шампиони Иван Ленђер (трећи у Чавићевој дисциплини 100 делфин) и Чаба Силађи (трећи на 50 прсно). Као и Хиглова и они су потпуно домаћи производ.

– Јавност, разуме се, успехе мери по броју освојених медаља. Међутим, до тога може да се дође и стицајем околности, па стручњаци, не умањујући значај трофеја, већу пажњу обраћају на резултат. И ми можемо да будемо задовољни оним што су показали наши пливачи у целини. Наравно, неко пружи мање што се очивало од њега, али се и то лакше подноси кад је члан екипе. Пажњу привуку они с медаљом, па се нечије 30. место и не запази, а он то лакше преболи – наглашава Капор.

Прошле године у Ријеци Нађа Хигл је била 23. на 200 прсно и 43. на 100. И могла је мирно да настави да ради и коначно је мукотрпни рад почео да доноси резултате. Само за годину дана се од статисте на великим такмичењима преобразила у главну јунакињу – као у бајци. Зашто не би идуће године била изаткана још једна слична. А ако причекамо и мало дуже ништа страшно – важно је да дочекамо. Толико смо дуго маштали да се неко од наших пробије у светски врх, да година или две не значи ништа, битно је да смо на добром путу.

За моћну одскочну даску наш савез се већ изборио. Београд ће у лето 2011. бити домаћин Европског јуниорског првенства у пливању, скоковима у воду и синхроном пливању. Уз ширу подршку та прилика би могла лепо да се искористи.

-----------------------------------------------------------

Французи кренули од нуле

Како би могло да се ради Капор је указао на Француску. У Истанбулу су њени пливачи освојили 11 медаља (шест златних, две сребрне и три бронзане) и били трећи у укупном пласману. Србија је 15, а да је пливао Чавић била би за десетак места више.

– Они су 1998. потпуно пали и тада су подвукли црту. Поставили су високе стандарде и ево их у врху. Ми, наравно, немамо толики потенцијал као они, али је врло битно шта себи поставимо као циљ – нагласио је Младен Капор, некада наш најбржи пливач.

Иван Цветковић