Колективне игре са лоптом представљају заштитни знак српског спорта већ деценијама. Али, има и таквих које су код нас готово непознате.

Захваљујући телевизијском каналу „Евроспорт” у протеклом периоду могли смо да пратимо и светско првенство у спорту коју професионално игра око седам милиона људи. Најближи опис који би могао да се пружи у пар речи јесте – хокејашки реквизити и амбијент, а фудбалска правила. Због разликовања од традиционалног хокеја на леду, има више имена. У Русији га зову и хокеј са лоптом и руски хокеј, у Финској „јапало” односно ледена лопта, али је најпрепознатљивији као бенди, како стоји и у називу Светске федерације тог спорта.

Игра се са лоптицом црвене боје, нешто мањом од тениске, на стадиону чије су димензије 90-110 х 45 – 65 метара. Гол је налик рукометном, 3,5 х 2,2 метра, а голман за разлику од хокеја на леду нема штап. Оградица је висине 15 сантиметара да би зауставила лоптицу, али није причвршћена за лед због играча, којих сваки тим има 11 рачунајући чувара мреже, који поред кациге носи и заштиту за лице. Број измена је неограничен, судија има једног или два помоћника.

Утакмица траје 90 минута, са два полувремена. Из фудбала је „позајмљен” и казнени ударац. Уместо жутог ту је плави картон, који може да буде показан три пута у току меча, када следи црвени (могуће да буде показан и пре него што играч „поплави”). И овде постоји офсајд...

Светски шампионати су се од 1957. одржавали на две године, а од 2003. су сваке зиме. Титуле су освајали СССР, односно Русија, или Шведска, уз један тријумф Финске 2004. Последње четири године планетарне шампионате имају и жене. Међународни олимпијски комитет (МОК) 2001. године је бенди признао као спорт. Као демонстрациона дисциплина, био је део Зимских олимпијских игара 1952. године у Ослу, када су га играле Финска, Шведска и Норвешка. Поред скандинавских земаља и Русије, бенди има дугу традицију у Великој Британији, САД и Канади, игра се у Холандији, Мађарској, Монголији итд.

На минулом Првенству „злато” је на домаћем леду освојила Шведска победивши Русију са 6:1, реванширавши се за пораз у Москви прошле године идентичним резултатом. На „сајту” Светске бенди федерације пише да је међу 27 чланица и – Србија?

Хокеј на леду има читаву своју породицу спортова као варијације на тему игре са штаповима. Ту су поред бендија и хокеј на трави, флорбол тј. дворански хокеј, инлајн хокеј на ролерима, стрит или улични хокеј у патикама, подводни хокеј...

Хокеј на трави важи за један од најстаријих спортова, о којем постоје трагови од пре 2.500 година у Кини, Египту, Пакистану и Персији, а у модерном облику настао је у Енглеској. Тимови имају по 11 играча, на терену 91 х 55 метара (одавно је трава вештачка), игра се са штаповима дужине једног метра и лоптицом обима 23 сантиметра. Има дугу историју у олимпијском покрету.

У Београду је почео да се игра 1949. године. Међу припадницама лепшег пола је у престоници оживео 2000. године, када је основан женски клуб БАСК, који су чиниле ученице Зуботехничке школе. После Европског првенства за жене одржаног 2002. у дворани „Шумице” основана су још три клуба, међу којима и онај који носи име поменуте школе. Клуб Свети Ђорђе је 2006. на Европском првенству „Ц” категорије у Атини освојио бронзану медаљу, у конкуренцији осам екипа. Због публике која добацује хокејашицама у сукњицама, тренери код нас траже да девојке испод носе обичне, или бициклистичке шортсеве, а на такмичењима у иностранству имале су прилику да играју и против оних које испод имају танге...

У патикама се игра и дворанска верзија хокеја на трави – флорбол, у неким земљама називан унихокеј. Овај спорт развио се у Шведској пре три деценије, игра се на терену попут рукометног, екипе имају по пет играча плус голмана (3+1 у малом флорболу са мањим тереном и већим головима), меч траје ефективних 60 минута у три трећине. Ограда је висока пола метра, шутирање лоптице је дозвољено само до своје палице, забрањен је контакт са противником и његовим штапом итд. Шведска фудбалска звезда Хенрик Ларсон (38 година), легендарни нападач Селтика, касније члан Барселоне и Манчестер јунајтеда, у новембру се вратио флорболу који је играо такмичарски пре две деценије као суперталенат. У дресу Хелсинборга, за који игра и фудбал, већ на другом званичном наступу био је проглашен за најбољег актера...

Наша репрезентација је на Светском првенству „Ц” разреда прошле године у Словачкој дебитовала шестим местом у друштву девет екипа. У Првенству Србије са четири клуба, води Стари град, испред Пирата и Партизана, заостаје Београд.

Стари добри хокеј на леду ових дана улази у завршницу домаћег првенства и Панонске лиге српских и хрватских клубова. У полуфиналу оба „плеј-офа” играју Партизан, Звезда, Војводина и Нови Сад, сезону је завршио Беостар са Новог Београда. У нашим клубовима је доста странаца: Канађани, Чеси, Украјинци...

-----------------------------------------------------------

Кад нема леда, ту су ролери

Инлајн хокеј у Београду је најпопуларнији био прошле деценије када годину дана није било леда у дворани. Тако су наши млади репрезентативци са клизаљки прешли на точкиће и чак 1999. ишли у Аустрију на квалификације за Светски шампионат.

У инлајн хокеју играју четворица плус голман, нема контаката ни телом ни штапом, игра се са паком за бетон. Пре појаве ролера, играо се на котураљкама.

-----------------------------------------------------------

Хокејашке измене у базену

Прошле деценије на Ташмајдану је основан клуб подводног хокеја Калипсо, данас по резултатима трећи у Европи међу тридесетак екипа. Тренер је пронађен у Енглеској, у којој је пре пола века настала претеча овог спорта, који је од тада доживео доста промена. Екипа има десет чланова, од којих су шест у игри, могуће су четири „хокејашке” измене у било ком тренутку. Гол је широк три метра, нема голмана, пак иде по дну. Рони се и до четири метра дубине, на дах са опремом коју чине маска, мала палица због отпора воде, капица итд. Судија под водом има комплетну ронилачку опрему, други је на сувом. Камере преносе гледаоцима шта се дешава...