Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Рим, августа – Нађу Хигл је било данас лако пронаћи на базену „Форо италико”. Чим се велика група људи гура да би добила аутограм или фотографију од једне риђокосе девојке јасно је да се ради о шампионки света из Србије.

Италијански медији успех наше пливачице описују као чудо, сензацију првенства. А она као да још није свесна шта је постигла:

– Ни сама не знам да ли је све ово јава или сан. После трке целе ноћи нисам ока склопила. Гледала сам снимак трке 10 пута и ништа ми није било јасно. Мислила сам да ћу дан после свега бити свеснија шта сам направила, али чини се да није тако – мирно говори Нађа Хигл док неуморно даје ко зна који по реду аутограм.

Увек уз њу је, и у добру и злу, њен брат и тренер Себастијан:

– Нема ту шта много да се прича. Говоримо о тактици, припреми за трку, али све то пада у воду када се уђе у последњих 50 метара. Ту пресуђује срце, а Нађино је било огромно у Риму. Поносан сам .

Пре одласка на највећу смотру светског пливања скромна и насмејана 22-годишња Панчевка је понављала да јој је циљ да уђе у полуфинале. Међутим, два сребра на Универзијади и сјајна времена, поготово на 200 прсно, показивали су да је спремна за много веће домете:

– Прекретница су биле Медитеранске игре у Пескари. Тамо сам у трци штафете отпливала 100 прсно у летећем старту за 1:07,86 у „џекедовом” костиму. Као да сам тек тада била свесна које су ми могућности. Почела сам много боље да радим и на тренинзима и све је некако кренуло у позитивном смеру – објашњава Хиглова.

Прва њена експлозија је била на Универзијади у Београду. Стигла је до сребрних медаља на 100 и 200 прсно. А личне рекорде, уједно и државне, поправила је за три и шест 6 секунди.

– Некако ми је све легло на Ташмајдану. Пред својом публиком сам померала границе и дошла до медаља, иако то нико од мене није очекивао, а чак и тада сам била у пуном тренингу. Знала сам да могу да постигнем још боља времена – рекла је Нађа Хигл.

Овде се у разговор укључио и њен брат Себастијан:

– Сви мисле да је ово неко велико изненађење. И јесте тако, али иза овога стоји мукотрпан рад. Годину дана смо се спремали за ово Светско првенство и само нас двоје знамо кроз шта смо прошли да бисмо остварили овај успех. Ово само показује да се велики напоран рад кад-тад исплати.

А финална трка је већ сада ушла у историју. Пливала је брже него иједна Европљанка икада, а последњих 50 метара просто феноменално. Остављала је иза себе светску рекордерку Анамеј Пирс, олимпијску шампионку Ребеку Сони и дотадашњу европску рекордерку Мирну Јукић.

– Пре трке сам била потпуно мирна. У томе ми је помогао и разговор с Милорадом Чавићем који ми је рекао да се опустим и да размишљам само о својој трци. Изашла сам на базен потпуно глува и слепа за све што ме окружује. Само сам била фокусирана на то да пружим максимум – говори Нађа Хигл.

А тактика за трку је била идентична као и за полуфинале.

– Себастијан ми је рекао само да се држим дугих завеслаја, да пратим свој ритам и да покушам у последњих 50 метара да максимално појачам темпо. Тачно тако сам и поступила, и видите где ме је то довело – уз широк осмех објашњава светска шампионка.

Себастијан Хигл је на то додао:

– Драго ми је што ме је послушала. Све време трку сам снимао камером. Поред мене је био Петар Поповић који ми је говорио како се Нађа пробија. Када сам видео на семафору да је прва нисам могао да верујем. Морао сам да седнем да дођем себи од шока.

Тренутак када је видела да је шампионка света Нађа је описала овим речима:

– Само сам се лупила по глави и рекла: „Не могу да верујем”.

После трке није ни стигла да подели радост с братом и да изјаву новинарима, а већ је морала да иде на победничко постоље:

– Дан пре трке сам причала с Мирославом Најдановски и обе смо се смејале када смо виделе Бразилца Цезара Сијела, светског шампиона, како рони сузе док слуша бразилску химну. Рекла сам јој: „Не знам шта бих урадила да се то мени деси”, а онда се управо то и догодило. Дрхтала ми је брада, нешто сам мрмљала, све је било као у трансу – испричала је утиске с победничког постоља светска првакиња на 200 прсно Нађа Хигл.

Честитке, поздрави, СМС поруке просто су стизале једна другу. Светска шампионка каже да захвалност за оно што је урадила дугује једино брату и родитељима:

– Хвала мами и тати. Само они знају колико су пара и живаца потрошили да бисмо дошли до овог нивоа. После свега мислим да не жале због тога.

А питање које се наметало на крају било је који мотив има неки спортиста да плива када дође до светског трона:

– Олимпијско злато је мој следећи циљ. Томе стремимо, а да ли ћемо успети показаће време – казала је Нађа Хигл.

Владимир Тодоровић