Како је било могуће да Нађа Хигл победи на 200 прсно на Светском првенству у Риму? Одговор на то питање је антологијски пример како се у спорту дешавају чуда.

Наша пливачица није преко везе ушла у финале. У квалификацијама је имала четврто време (2:23,19), а у полуфиналу пето, иако је пливала брже (2:22,28).

То још није било чудо. Њених 2:23,34 на Универзијади у Београду било је, у том тренутку, четврто време ове године на свету, гордо подсећа председник Пливачког савеза Србије Душан Димитријевић и подсећа да су до Светског првенства брже од ње пливале само још две Американке.

Дакле, њен пласман у финале, међу осам најбољих пливачица на свету, сасвим се уклапа у оно да бројке не лажу. А у спортовима као што су пливање и атлетика то су неприкосновени мериоци вредности спортисте.

На основу тога је могло да се машта о бронзаној медаљи. У предтакмичењу Хиглова је као четврта заостајала са Аустријанком Мирном Јукић (двострука европска првакиња у тој дисциплини и освајачем бронзе на Светском првенству у Монтреалу, а у Пекингу трећа на 100 прсно) секунд и 19 стотинки.

Ту разлику је у полуфиналу смањила на само 15 стотинки, а између њих се убацила Швеђанка Хостман с 2:22,24 (четири стотинке боље од наше пливачице).

Али, помишљати на више од тога личило би на фантазирање. Канађанка Анамеј Пирс је у полуфиналу поставила светски рекорд с 2:20,12, а његова дотадашња власница (2:20,22 на Олимпијским играма у Пекингу) Американка Ребека Сони је у финале ушла с 2:20,93.

Мирна Јукић, с трећим временом (2:22,10 у квалификацијама и 2:22,13) заостајала је за Пирсовом, кад се заокружи, два секунда. Хиглова још и нешто више.

У финалу је наша пливачица пливала боље него икад. На 50 метара (32,72) била је пета, на 100 (1:08,74) исто, на 150 (1:44,79) већ трећа и, на крају (2:21,62) – прва.

То је нови европски рекорд, али то није резултат с којим може да се рачуна да се победе Пирсова и Сони. Шта се догодило, па је то, ипак, било довољно?

Каже се да храбре прати срећа. Онда је јасно ко прати плашљиве.

– Обе су биле уплашене. А и погрешну тактику су одабрале – укратко је објаснила Нађа Хигл како је било могуће да две такве пливачице подбаце у трци која одлучује о светској првакињи.

На основу резултата у квалификацијама и полуфиналу Сонијева је, очигледно, закључила да у „нормалној” трци нема шансе да победи Пирсову. Зато је одлучила да је „сломи” силовитим темпом од самог старта.

Таква тактика није неуобичајена. Пливач иде на то да на почетку стекне огромну предност, да изненади противника, да га психички избаци из трке и да у последњој деоници избегне борбу.

Такав је план био и Чавићев на 100 делфин против Фелпса. Међутим, приликом окрета, и поред тога што је дао све од себе, видео је да Американац није заостао онолико колико је очекивао и тада му је, како је рекао у Београду, било јасно да ће бити проблема у финишу.

Сонијева је, међутим, остварила свој наум. На 50 метара је имала 31,41, а Пирсова 32,15. Сто метара је препливала за 1:05,73 (њен светски рекорд, који је поставила у Риму на тој стази је 1:04,84), а Канађанка 1:07,67. Дакле, на половини стазе разлика је била готово два секунда, Американка је водила за више од дужине тела. На 150 је разлика била још већа: Сонијева 1:42,20, а Пирсова 1:44,66.

И онда је Ребека Сони платила цех за своју „самоубилачку” тактику. Једноставно, није имала снаге за последњих 50 метара. Анамеј Пирс ју је стигла и престигла и, вероватно с душом у носу, помислила да је ствар готова.

Ко би у том тренутку помислио да тамо негде на споредном фронту, у другој стази, неки торпедо звани Нађа Хигл убрзава, убрзава и стиже први до циља.

– Имала сам среће да сам пливала поред Мирне Јукић, мог идола. Решила сам да је пратим колико год могу, а ако ми се укаже прилика да покушам у финишу и да је престигнем – објаснила је Нађа Хигл своју тактику.

Пошто је пливачу немогуће да, изузев оних који пливају краја њега, прати где су остали, остаје му да се такмичи сам са собом, то јест да плива брже него у претходној трци.

Хигл је тако учинила и надмашила себе. У Пескари, на Медитеранским играма, 200 прсно је у полуфиналу препливала за 1:30,75, а у Риму, у финалу Светског првенства, за 1:21,62! Напредак какав може да се види само у филмовима научне фантастике.

Пирсова је допливала до сребрне медаље са, за њу, скромних 2:21,84 (секунд и 72 стотинке слабије од њеног светског рекорда постављеног дан раније). Јукићевој, рођеној у Новом Саду, исплатило се што је „вукла” земљакињу – освојила је бронзу с 2:21,97. А олимпијска шампионка Сонијева је остала празних руку – четврта с катастрофалних 2:22,15.

– Нађа ми је причала како се Ребека Сони тресла уочи трке. Она и Пирсова су се прерачунале. У финалу Светског првенства не побеђује тактика него срце. А Нађа је показала да има велико срце – каже њен брат и тренер Себастијан Хигл, који такође сматра да су се „коцкице идеално сложиле”.

Управо у томе лежи тајна римског чуда. Нађа Хигл је беспрекорно урадила све што је било до ње да се те „коцкице идеално сложе”. А остатак посла су, наравно мимо своје жеље, одрадиле њене супарнице.

Иван Цветковић