Драгутин Топић је припреме за 30. олимпијске игре у Лондону идуће године почео у двострукој улози – као тренер и као такмичар. Као тренер жели да својим пуленима супрузи Биљани Топић (троскок), Татјани Јелачи (копље) и црногорској репрезентативки Марији Вуковић (скок увис) омогући што бољи наступ на Олимпијским играма, а себи – бар шесто учешће на највећим спортским такмичењима.

За то, потребно је да савлада летвицу на висини од 2,28 метара и, мада ће 12. марта прославити 42. рођендан, то није нереалан циљ. Иако се 2010. није такмичио (дакле, ни довољно тренирао), пред крај минуле сезоне поново се појавио на залетишту и прелетео преко летвице на висини од 2,24 метра, а очевици тврде да је мало недостајало да савлада и 2,28 метара колико износи Б олимпијска норма за Лондон.

Шестим учешћем на летњим олимпијским играма наш рекордер у скоку увис (2,38 м) изједначио би два „олимпијска рекорда” – изједначио би се са стрелцем Јасном Шекарић, једином од наших олимпијаца, рачунајући мушкарце и жене, која је учествовала на шест Игара, али и са Жоаом Н'Тиамбом из Анголе јединим атлетичарем који је шест пута учествовао на Летњим олимпијским играма. На 27. досадашњих игара (игре 1916, 1940. и 1948. се броје иако нису одржане због ратова) учествовало је много великих атлетских асова, од којих су многи били и дуговечни, али нико, сем Н'Тиамба, није успео да у светском врху издржи шест олимпијских циклуса.

Жоао Н'Тиамба је рођен 1968. године а на олимпијској сцени дебитовао је као 20-годишњак у Сеулу 1988. на 800 м и са 1:53,23 испао у квалификацијама. У Барселони 1992. је био много бржи (1:48.54) али недовољно да преброди квалификације, па је у Атланти прешао на 1.500 м и са 3:46,41 поново испао у првој трци.

Тада се Анголац окренуо маратону и са 32 године у Сиднеју 2000. остварио најбољи олимпијски домет освојивши 17 место са 2:16,43 часа. У Атини 2004. био је неупоредиво спорији и са 2:23,26 заузео је тек 53. место, а у Пекингу 2008. по свему судећи, својим последњим играма, одустао је у раној фази трке.

Добра вест за нашег рекордера је да се Н'Тиамба последње две сезоне није такмичио тако да вероватно у Лондону неће забележити седмо учешће, а „лоша” вест је да је један атлетичар, који је пет пута био учесник Летњих олимпијских игара, већ испунио норму за Лондон и да се припрема за своје шесте игре.

То је Хесус Анхел Гарсија, шпански ходач, рођен 1969. године, две године старији од Топића. Брзо ходање је дисциплина са можда највише такмичара у, условно речено, познијим годинама који постижу врхунске резултата. Гарсија је на овогодишњој ранг-листи на 50 километара 20. и са 3:48,11 часа отишао је далеко испод А олимпијске норме која износи 3:59,00.

И он је олимпијску каријеру почео као Топић у Барселони 1992. и био 10. на 50 км (на свим Играма стартовао је само у овој дисциплини). У Атланти 1996, у којој је Топић постигао најбољи олимпијски пласман освојивши четврто место, Гарсија је одустао. У Сиднеју 2000. био је 12, Атини 2004. пети и у Пекингу 2008. четврти. Дакако, Гарсија жели да каријеру заврши олимпијском медаљом, једином која му недостаје, јер је освајао одличја и на светским и на европским шампионатима, укључујући и титулу првака света још 1993.

Летос, на Светском првенству у Даегуу Шпанац је поставио фантастичан рекорд – десети пут стартовао је на шампионатима света, али није успео да се домогне победничког постоља као у Берлину 2009. када је био трећи. Дисквалификован је због неправилног ходања.

Дакле, после Лондона, „краљица спортова” би могла да има тројицу атлетичара са по шест учешћа – садашњег рекордера Жоаа Н'Тиамбу из Анголе, Хесуса Анхела Гарсију из Шпаније и Драгутина Топића из Србије. Да би их неко достигао морао би да своју присутност на олимпијској сцени продужи за још два олимпијска циклуса...

-------------------------------------------------------

Нанадмашна Марел Оти

Највише учешћа на атлетским такмичењима уопште на олимпијским играма има Јамајчанка Марлен Оти која је учествовала на седам узастопних игара од Москве 1980. до Атине 2004, на првих шест у дресу Јамајке, а на последњем са словеначким грбом на грудима. И данас у 51. години Оти је у тренингу и нада се да ће словеначки спринт брзо дати још три добре атлетичарке, како би она као члан штафете забележила и осмо учешће на Играма. Иначе Отијева је и атлетичарка са највише олимпијских медаља – девет. Освојила је три сребрне и шест бронзаних и ни једном није успела да се домогне злата.

Иза ње на листи „најупорнијих” атлетичарки су Лиа Манолиу (Румунија), Марија Мутола (Мозамбик) и Теса Сандерсон (Норвешка), које су каријере окончале са по шест олимпијских учешћа.

У „клубу 5” 22 атлетичара

Поред Драгутина Топића и Хесуса Анхела Гарсије, које ћемо највероватније гледати у Лондону, пет учешћа на олимпијским играма има још 20 атлетичара.

Они, међутим, више нису у игри јер су престали да се такмиче.

То су Пол Мартин (завршио каријеру 1936), Јон Љунгрен (1964), Игор Тер-Ованесјан, Вили Вајт и Абдон Памич (1972), Јануш Сидло (1968), Владимир Голубничиј, Алекс Окли и Урс фон Вартбург (1976), Вили Девенпорт (1980), Пијетро Менеа (1988), Карлос Сала (1996), Крис Мадокс и Гленрој Гилберт (2000), Ђовани де Бенедиктис, Матијас Нтаваликура, Бранко Зорко и Јан Железни (2004) и двојица ходача Џеферсон Перез и Тим Берет (2008).