На последњој седници у предолимпијској години Председништво Олимпијског комитета Србије сумирало је тренутно стање у нашој Олимпијској мисији за Игре 30. олимпијаде.

Шеф наше Олимпијске мисије Бранислав Јевтић рекао је да две Б олимпијске норме које су, између две седнице председништва, испунили маратонка Ана Суботић, пошто је Подгорички маратон накнадно верификован као квалификациона трка, и пливач Богдан Кнежевић (200 м мешовито), нису повећали број наших спортиста који су дефинитивно обезбедили олимпијску визу.

У атлетици у свакој дисциплини може да учествује само један такмичар са Б нормом, ако нема ни једног са А нормом, а пошто у маратону њу има Оливера Јевтић, Суботићева може на Игре, само ако и сама буде бржа од 2:37,00 колико износи А стандард. У пливању ситуација је нешто компликованија. Да ли ће нека Б норма водити у Лондон знаће се тек 3. јула. Тада се завршава квалификациони период и право учешћа на Играма имаће такмичари са А нормом и онолико пливача са Б нормом, колико је потребно да се попуни квота за ту дисциплину. Наравно, списак учесника попуњаваће се од врха листе пливача са Б нормом, а пре Богдана Кнежевића Б норме испунили су Велимир Стјепановић (пет дисциплина), Мирослава Најдановски (2), Ђорђе Марковић (2), Радован Сиљевски и Чаба Силађи (по 1). Они неизвесност око свог олимпијског статуса могу да прекину испуњењем А норме.

Број такмичара који у овом тренутку имају обезбеђено учешће на Играма у Лондону је 51.

Једина екипа која је испунила услов за одлазак у Лондон је ватерполо репрезентација Србије (13 играча), која је то учинила победом у Светској лиги, а од појединачних спортова највише олимпијаца засад има атлетика – 10. Следећи по броју олимпијаца су кајакаши са осам (два четвороседа), затим следе стрелци са седам учесничких квота, веслачи са шест (двојац и четверац), пливачи са три А норме, бициклисти са две квоте и бокс са једним олимпијцем.

Разлика између А норме и квоте је у томе што је А норма лична и не може се преносити са спортисте на спортисту, док су квоте власништво националног спортског савеза и селектори и стручни штабови могу да замене такмичара који је учествовао у освајању олимпијске „визе” такмичарем за којег на пример сматрају да олимпијске игре дочекује у бољој форми...

Поред поменутих спортова представнике у Лондону имаће наш тенис. У овом тренутку, истакао је Бранислав Јевтић, шесторо наших тенисера местима које заузимају на светским ранг листама испуњава услов за учешће на Олимпијским играма. Изгледи да они (Ђоковић, Типсаревић, Тоицки, Зимоњић, Јанковићева и Ивановићева) толико покваре своје пласмане да испадну из свих олимпијских комбинација су практично немогући – тако да се може рећи да наша олимпијска мисија за Лондон већ има 57 чланова.

На прошлим Играма, у Пекингу 2008, Србију је на повратку на олимпијску сцену представљало 92 спортиста. Тај број није недостижан јер се с правом очекује да европски шампиони одбојкаши и одбојкашице изборе на европским или светским квалификационим турнирима, а са по 12 одбојкаша и одбојкашица број наших олимпијаца би се повећао на 81. И рукометаши желе на Олимпијске игре, а то могу да изборе већ идућег месеца на Европском шампионату у Београду, или на квалификационом турниру, који ће се одржати почетком априла. Њиховим успехом већ би био надмашен број учесника из Пекинга, а прилику да добију олимпијце још имају стони тенис, рвање, џудо, теквондо, триатлон и стреличарство.

Такође, шансу да испуњењем норми прилику да повећају број олимпијаца имају атлетика, бокс, веслање, кајак, пливање, па чак и тенис (женски дубл).

А да у Лондону наши спортисти постигну што боље резултате и освоје што више медаља, као и да међу њима буде што мање пуких учесника, обављени су детаљни договори са спортским савезима о праћењу здравственог статуса спортиста, континуитету реализације програма, плану пута за Лондон...

Ж. Б.