Београд су синоћ обасјала четири злата и једно сребро. Српске ватерполисте, пливаче, и јуниоре кошаркаше дочекало је више од 30.000 представника нације на платоу испред Старог двора.

Најбоља ватерполо репрезентација на планети, Нађа Хигл, двадесетдвогодишња пливачица овенчана златном светском медаљом, Милорад Чавић, светски првак у пливању у трци на 50 метара, и јуниорски тим који је за Србију освојио прво место на Европском кошаркашком првенству у Француској, стигли су заједно у аутобусу отвореног крова. Рукама пруженим ка својим поштоваоцима прошли су кроз шпалир суграђана. Најупорнији су имали срећу да дотакну хероје, потапшу их и „баце им коску” на њиховом путу ка улазу у Скупштину града Београда, док су се у маси проламали врисци задовољства.

Драган Ђилас, градоначелник, поздрављао је шампионе на улазу у градску кућу, а са некима од њих у загрљају је и поскакивао од радости. На балкону Старог двора са кога традиционално теку сузе радоснице због најспектакуларнијих спортских резултата и са кога су најлепше слике из наше земље готово небројено пута обишле свет, прво су се појавили кошаркаши.

„Але, але, сад си узео трофеј Дејане...” хорски су певали Београђани, људи који су стигли из разних крајева Србије, Републике Српске...

На победничкој тераси руке у вис, а поглед у реку људи која јој је клицала упутила је Нађа Хигл. Себастијан Хигл, њен млађи брат, а истовремено и тренер који је довео међу најбоље на свету, стајао је раме уз раме са њом, као и док је трајала борба за одличије. Скандирање „Србијо, Србијо” чуло се све даље и јаче, а готово да пробије звучни зид претило је када је Милорад Чавић махнуо рукама које имају распон чак 203 сантиметара и из свог „великог срца” узвикнуо „Хвала, волим вас”. Са Нађиних усана у том тренутку могле су се прочитати речи изговорене са са одушевљењем: „Чаво ти си луд”, а публика је показивала мајице и транспаренте са натписима „Чаво ти си наше злато”, „Чавић рулс”.

Чланови стручног тима ватерполиста, Дејан Удовичић, селектор, Велибор Совровић, председник ватерполо савеза Србије, прокрчили су фигуративно и буквално пут младог тима до терасе шампиона. За њима, испред њене ограде ређали су се Филип Филиповић, Милан Алексић, Душко и Гојко Пијетловић, Андрија Прлаиновић, најбољи голгетер у најтежим тренуцима, Вања Удовичић, и њихови саборци. Вања Удовичић, капитен и најбољи играч шампионата, узео је микрофон, а публика га је после првих речи које је изговорио громогласно поздравила.

– Вољена Србијо прелепо је делити наш сан са тобом. Београде, вечерас сјајиш златом. Србијо, били смо, видели, победили! Надам се да ће моји саиграчи направити бар још један овакав подвиг – рекао је Вања Удовичић, гласом промуклим вероватно од певања у претходних 48 сати.

„Шампиони идемо! Ураа, ватерполисти” допирало је из публике, а мајице са натписима „Србија, шампион у ватерполу” полетеле су са терасе. „Ако неком смена генерација смета, може слободно да прошета” писало је на транспарентима, тробојке су се вијориле, а букнуле су и бакље.

Водитељи програма су повикали: „Тата је обећао да ће истетовирати то време на делу главе на коме нема косу”, мислећи на минуте које је Нађа потрошила у финалној трци. Било је јасно да ће се она обратити.

– Нисам могла да поверујем да сам прва. Било је нестварно. Још нисам сасвим свесна шта сам постигла. Већу трему имам сада него у Риму, осећај је неописив – говорила је Хиглова, док јој се тело тресло од узбуђења.

Потом су се заорила стихови: „Чик погоди шта имам за вечеру! Буђав лебац, буђав лебац...” који су Нађу смиривали пре сваког уласка у римско пливалиште.

Милорад Чавић је обећао фановима да ће Србија бити најбоља у Европи у делфин стилу, док он буде пливао.

– Гарантујем вам то – поручио је Чавић.

Врхунац спектакуларног дочека било је уживо извођење химне Србије „Боже правде” уз коју је свет претходних дана поздрављао велике успехе наших спортиста.