Специјално за Политику

Рукомет је стигао у Данску педесетих година прошлог века. Данас је регистровано око 900 клубова са око 100.000 рукометаша свих категорија, што доноси овом спорту треће место по масовности, иза фудбала и гимнастике. Рукометна традиција је велика па су таква и очекивања када се репрезентација пошаље на интернационалну сцену.

Недељама, пре почетка Европског првенства у Београду, причало се о томе да Вилбеков тим има добру шансу да се други пут домогне европског злата (први пут у Норвешкој, 2008), мада су сви стрепили од страног терена, у Београду. „Бар да је негде у Чешкој, или бар Мађарској, све би било лакше”, причало на све стране. Онда се Вилбек сетио да галама са трибина „Пионира” и „Арене” могу да се искористе и у сопствену сврху јер „ионако не знамо шта вичу, па онда можемо да се заносимо да подржавају нас”, изјавио је пред први сусрет са Србијом.

Била је Данска на коленима у задњем минуту меча са Македонијом када је Лазаров промашио. Онда је Ханс Линдберг истрчао контру каријере по десном крилу, и погодио пар секунди пре краја. Мало ко је у финишу те утакмице веровао да чудо може да се деси и да ће Данци да понове успех из Норвешке.

Славље Данаца у београдској Арени (фото Ројтерс)

Међутим, чудо се десило, и од те фантастичне контре па све до последњег звиждука норвешких судија у Арени прошле недеље, за Данце је Београд постао центар света. Сваку нову утакмицу је пратило више ТВ гледалаца, новине су се пуниле интервјуима, и сви су се просто утркивали у томе ко ће боље да бодри викинге. Када су Норвежани, Швеђани и Исланђани испали, онда је данска еуфорија прерасла у нордијски покрет. Момци су добили крила и од нула бодова после прве рунде су дошли до злата победивши све преостале утакмице.

Полуфинале између Србије и Хрватске је праћено са великим интересовањем. Очекивала се велика рукометна борба а слутило неко зло на терену и око њега. Повреда Жарка Шешума је праћена са великим жаљењем јер је „вандализам победио витештво тог петка”, како се то овде писало. Нагађало се свашта, од облика предмета који је погодио Шешума, па до тога шта чека Данце пред финале и у њему. Медији су претеривали са којекаквим мрачним предвиђањима мада су сви играчи и тренери причали како се осећају добро и сигурно у Београду и да се свим срцем радују спектаклу у Арени пред 20.000 гледалаца.

Утакмица је прошла са исходом који сви знамо а овдашња штампа је јединствена у ставу да је Данска тренутно ипак најбоља рукометна селекција на Старом континенту. Хваљени су и српски рукометаши, голман Станић, капитен Илић, и то с правом. Затајили су били дански ТВ коментатори при резултату 19:17 и нападу Србије, када је и „Арена” закувала. На овдашњу срећу је голман Ландин имао један од својих бољих дана и отклонио неизвесност врсним одбранама у финишу меча.

Ловци Ф-16 у почасној пратњи авиона са данском репрезентацијом (фото приватни снимак голмана репрезентације Данске, Никласа Ландина)

Репрезентација је стигла у Копенхаген прекјуче праћена ловцима Ф-16 при слетању на аеродрому „Каструп”. Онда су дочекани у скупштини града од, поред осталих, престолонаследника принца Фредерика. Славило се и са балкона скупштине где су играчи отпоздравили око 15.000 присутних грађана.

На питање „да ли је дража ова златна медаља од оне прве”, сви играчи су сагласни у томе да злато из Београда сија сјајније.

Шта ће историја запамтити од свега овога тешко је рећи. Једно је сигурно: свих пет милиона Данаца сада зна за Београд и Србију по нечем лепом, а то није мало на овим северним просторима. Данска је организатор наредног Европског првенства 2014. Атмосфера у финалној утакмици у Београду ће вероватно утицати на то да Копенхаген коначно добије своју Арену.

Лепо је бити заљубљеник у рукомет у Данској ових дана, али је можда још лепше бити Београђанин у Копенхагену. Хвала Београду и Србији због тога, у своје име и у име свих Данаца.

(Аутор је инжињер при Министарству саобраћаја Данске, живи у Копенхагену од 1991, у младости је играо рукомет у Црвеној звезди, а данас је рукометни тренер у слободно време. Редовни је сарадник наше рубрике "Мој живот у иностранству")