Незаборавни немачки рукометаш Штефан Кречмар (38), који је Десето европско првенство у нашој земљи пратио у својству телевизијског стручног консултанта, у току преноса полуфиналног сусрета Србије и Хрватске, открио је која екипа је по његовом мишљењу најбоља у историји рукомета. Рекао је да је то репрезентација Југославије која је 1986. године освојила Светско првенство, и као из топа, без грешке, изрецитовао презимена чланова њене прве поставе...

Протекли спектакуларни Шампионат, поред осталог, памтиће се по великом успеху селекција са простора бивше СФРЈ. На турниру о чијем квалитету говори и то што је доскорашњи апсолутни владар светског рукомета Француска заузела 11. место, а нови европски првак постала Данска које не би било ни у полуфиналу да уз невероватну срећу није дошла до гола против Македоније у последњој секунди, четири екипе из старе државе нашле су се међу првих шест.

Србија, која је први пут имала рукометаше у финалу великог такмичења после оне 1986. године, и Хрватска, освојиле су медаље, а Македонија и Словенија стигле до утакмице за пето место, и прве три наведене репрезентације на пролеће ће играти у олимпијским квалификацијама. При том, чак петорица играча из ових екипа су побрала индивидуална признања. Наш „сребрни” тандем је приграбио два: Момир Илић је изабран за најбољег играча, а Дарко Станић за „броја један” међу голманима. Хрват Марко Копљар је најбољи десни, а Словенац Урош Зорман средњи бек. Македонац Кирил Лазаров је први стрелац.

У светлу овакве презентације балканског рукомета, на значају добија пројекат регионалне СЕХА лиге, чији клубови су за време Европског првенства, у хотелу у којем је био смештен највећи део учесника, одржали састанак који је наговестио да ће Лига Југоисточне рукометне асоцијације врло брзо постати респектабилно такмичење.

Такмичење 12 клубова, из Србије, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Словачке, у наставак сезоне улази са генералним спонзором (хрватска туристичка компанија „Унилајн”), који ће убудуће сносити трошкове организације мечева – у прва три месеца премијерне сезоне били на терету клубова. Започети су и преговори са неколико националних телевизија о преносу утакмица, а предстоје и разговори са клубовима који су показали интересовање да се прикључе следеће сезоне. Реч је о тимовима из Словеније, Мађарске (осма на ЕП) и Пољске (11) и могуће је да ће од јесени такмичење бити проширено на 14 или 16 екипа.

У септембру, када је било питање да ли ће СЕХА лига уопште заживети, Рукометни савез Србије је „замрзнуо” своје чланство, образлажући одлуку „отказивањем спонзора, спуштањем критеријума, недефинисаним функционисањем органа лиге, ризиком од нежељених догађаја”. Одлука о учешћу је препуштена клубовима, и Црвена звезда и Металопластика Зорка керамика су га се прихватили. Шабац је одмах показао да је „град рукомета”, дворана „Зорка” је бивала и испуњена и са 3.000 гледалаца. Наши представници нису почели успешно (ове сезоне нема испадања), али то и не чуди имајући у виду да, за разлику од осталих, нису поштеђени играња домаћег првенства: у три месеца Звезда је одиграла 28 мечева (рачунајући и европско такмичење) а Шапчани 26.

У СЕХА лиги, која ће извесно превазићи проблем одлагања утакмица, сада су двојица српских репрезентативаца Станић и Марковић, неколико водећих хрватских играча, пола репрезентације Македоније, итд.  Металург из Скопља и Загреб, уз Вардар водећи на табели, уједно бележе одличне резултате у Велукс лиги шампиона. Наравно да је најважнија наша Суперлига, али како се ствари развијају, рекло би се да би СЕХА лига ускоро могла да буде једна од већих шанси да српски рукомет крене трагом своје сјајне репрезентације...

Г. Ковачевић