Пуна „Београдска арена” стрепела је дугих 30 минута, док се одбрана српске репрезентације повијала пред налетима хрватских рукометаша, којима је наш голман у том делу меча зауставио само један шут. Али онда, у наставку битке за финале Европског првенства, Србија је подигла своје штитове: игром из снова, која је претворила друго полувреме у праву фешту у велелепној дворани, стигла је до историјске победе – 26:22 (13:14).

Наши најбољи рукометаши, који су деценију били далеко од медаље са великог такмичења, сутра од 17 часова играће против Данске, за злато и још већу славу и, како никада не заборављају да истакну, за Србију...

А у великом тимском надахнућу, које је у 53. минуту донело и највећих пет голова предности против Хрвата, до ореола првог играча утакмице стигао је српски – голман. Дарко Станић, којег је селектор Вуковић у 25. минуту повукао на клупу да дође до концентрације – подршку му је у тим моментима пружала и публика – отворио је друго полувреме „скинувши” шут водећег стрелца ривала Копљара у контранападу, и више ништа није било исто као пре.

У 36. минуту, када је наш национални тим остао са играчем мање, 33-годишњи чувар мреже је у истом нападу три пута био несавладив, па убрзо потом добио још један дуел „очи у очи” и, пред таквим Станићем, Хрватска је и морала да „стане”... Ни она, као ни било ко пре ње на Десетом европском првенству, на крају није прешла сада већ магичан број од 22 гола.

У напослетку најефикаснијем издању Србије на турниру, најпре су нас одржавали голови капитена Илића и Никчевића (у 9. минуту донео једно од два вођства у првом полувремену), а у завршници те половине меча плодове је донела одлука Веселина Вуковића да се игра са оба десна бека у постави, Вујином (у нападу на тој позицији, у одбрани на крилу) и Станковићем. У 30. минуту, док је подигнута судијска рука претила одузимањем лопте, Марко Вујин је тешким шутем пронашао пут до мреже Алиловића (десет одбрана, две мање од Станића) за само један гол разлике на полувремену (Хрвати два пута имали „плус 2”).

Вођство смо преузели већ на старту другог полувремена, головима пивотмена Алема Тоскића, и од тада па све до краја, Хрватска је била у подређеном положају. Рајко Продановић је у 45. минуту први пут донео четири гола вишка, и приморао на „тајм аут” хрватског селектора Славка Голужу, који пре 16 година као играч није успео да заустави нашу репрезентацију на путу до европске медаље. Али, шутеви 210 сантиметара високог Марка Копљара, били су потом само очајнички потези хрватске селекције. Незаустављиви Момир Илић је донео 25:20, а његов први пратилац Вујин у 58. минуту закуцао лопту за дефинитиван пласман у прво финале великог такмичења за наш рукомет у последњих четврт века.

Тачно толико овај спорт чека и на „злато”...

Дворана: „Београдска арена”. Гледалаца: 18.000 (званично 20.000). Судије:  Лазар, Ревере (Француска). Седмерци: Србија 4 (4), Хрватска 2(2). Искључења: Србија шест, Хрватска четири минута.

Србија: Станић, Марјанац, Шешум, Вујин 6, Никчевић 4, Манојловић 1, Тоскић 3, Илић 8, Марковић, Продановић 1, Стојковић, Бељански, Вучковић, Чутура 1, Станковић 2, Ненадић.

Хрватска: Алиловић, Лосерт, Балић 2, Дувњак, Лацковић 3, Копљар 7, Вори 4, Гојун, Хорват 1, Вуковић, Батиновић, Бичанић, Бунтић 1, Чупић 3, Муса, Нинчевић 1.

------------------------------------------------------------------------

Идиот озбиљно повредио Шешума

Хрватски селектор Голужа је навијача, који је флашицом воде погодио нашег играча у око, назвао идиотом. – Амбијент у хали далеко изнад очекивања

„Атмосфера у хали – ништа посебно! Играли смо и пред гласнијом публиком. Али, онај идиот који је гађао Балића и мене влашицом воде погодио је Шешума ни кривог ни дужног. То није пријатељ рукомета, то је идиот. Шешум је могао да остане без ока“.

Ово је био одговор хрватског селектора Славка Голуже на питање о томе какав је био амбијент у дворани. И остаје нам само да се сложимо: увек неки идиот, или више њих, поквари све оно добро што уради хиљаде људи.

Имајући у виду шта се све догађало претходних дана на улицама, да је ово био меч супервисоког ризика, организатори могу да буду презадовољни амбијентом у дворани у којој је, званично, било 20.000 људи, мада су могла да се виде празна места у оном делу где је било групица хрватских навијача. Атмосфера је била много боља и безбеднија него на најмирнијој утакмици између Црвене звезде и Партизана.

Када су хрватски играчи истрчали на паркет, непун час пре почетка утакмице, дочекани су скандирањем из више од 15.000 грла „Србија, Србија“ (поред стотинак хрватских навијача било је још неколико групица Данаца, Шпанаца, Македонаца...). Најружније речи које су српски навијачи упутили Хрватима биле су: „уби Хрвата да Шиптар нема брата“. И то је стизало од једне групе од око хиљаду навијача са источне трибине, док је велика већина спортски бодрила свој тим. Публика је била сложна кад се после сваког гола хорски изговарало име стрелца нашег тима, али и кад је требало из све снаге звиждати хрватској химни.

У другом полувремену, дошло је до мањих чарки између хрватских навијача (њих стотинак било је на последњем нивоу, у посебном сектору, окружено дупло већим бројем чувара реда) и српских који су преко полицијског штита почели да их гађају флашицама воде, на шта су Хрвати узвратили истом мером.

Упркос бројним контролама, српски навијачи су некако унели две бакље које су упалили у другом полувремену.

Судећи по заставама, као да је цела Србија дошла у Арену, али и многи њени навијачи ван Србије: Смедерево, Ниш, Нови Сад, Бања Лука, Брчко, Даниловград, Беране, Подгорица, Добој, Пљевља, Крушевац, Трстеник, Аранђеловац, Мркоњић Град, Козарска Дубица...

А. М.

-----------------------------------------

„Изгубљени у паклу Арене”

Портали хрватских новина и спортали екектронских медија пратили су полуфинале Европског првенства у рукомету између Србије и Хрватске из минута у минут. После последње реченице на index.hr: „59' Крај приче, Марко Вујин буши Алиловића за 26:22” додан је наслов „Хрватска потучена: Сузе и фрустрација у прокључалој БеоАрени”.

„Изгубљени у паклу Арене - Невиђени потоп Каубоја у другом полувремену” био је наслов на порталу „Јутарњег листа” уз поднаслов „Хрватска рукометна репрезентација неће играти у финалу Еvропског првенства. Бољи од Каубоја били српски рукометаши са 22:26 пред 20.000 људи у београдској Арени”...

„Слободна Dалмација” уз наслов „ЕП: Хрватска поражена у полуфиналу” преноси и објашњење селектора Хрватске Голуже: „Превише смо промашили“.

„Имали смо прилику, пропустили смо пуно тога у првом полувремену. Водили смо два разлике и имали лопту dа преломиmo двобој. Ушли смо с једним разлике у наставак, требали смо бити стрпљивији у нападу и обрани, но ми смо с друге стране почели брзати, имали смо пар неконтролисаних шутева, разбранили им вратара Станића. Жао ми је што нисмо били прави, нисмо били најбољи када смо морали бити такви. Поготово у наставку, када нам је проток лопте био јако лош.  Стално смо били у фаулу, а својим погрешкама смо њима дали крила” изјавио је за „Слободну Далмацију” Голужа.

Објашњење пораза које је дао Блаженко Лацковић било је врло спортско.

„Што се догодило? Ддогодило се да су нас Срби 'натерали' играти како су они хтели, полако, споро, потпуно су нас умртвили. Ми смо морали у првом полувремену направити велику предност па онда контролисати утакмицу. Када је Станић направио пар везаних одбрана увукла се нервоза у наше редове, нисмо се могли вратити у ритам, нисмо имали лопту у чистој позицији за добар шут и на крају је то резултирало поразом”, рекао је Лацковић и додао: „Требамо бити позитивни, овај пораз боли, али треба бити јак и добити Шпањолце, узети бронзу и на крају отићи задовољни са овог првенства”.

Ж. Б.  

 ---------------------------------------------------------------------

Вуковић: Остао је још један сан. – Голужа: Зар је ово модеран рукомет

Хрватски селектор је после меча честитао Србији и истакао да су његови играчи само криви за пораз

На прес-конференцији после меча селектор Србије Веселин Вуковић је честитао Хрватској, како је рекао, „на изузетном мечу“:

-Није им било лако пред 20.000 људи, само смо чекали кад ће да падну. Ми смо се дигли у наставку и одиграли најквалитетније кад је било најважније. Играчи су најзасужнији. Досањали смо већину наших снова, али остаје још финале.

Његов колега на хрватској клупи Славко Голужа је упутио „искрене честитке домаћину на заслуженој победи“ и наставио:

- У првом полувремену, око 23. минута имали смо лопту за три гола предности. Штета. Домагој је запуцао, мислио је да је пасивна игра. Да смо се тад одлепили, ко зна шта би било... Договор у свлачионици, на полувремену, био је да првих десет минута будемо максимално концетрисани. Али испало је оно чега сам се највише бојао: разбранили смо Станића. После смо промашили неколико зицера, што је превише за овакав меч. Србија је играла онако како сам очекивао. По два минута у нападу, што јој је било дозвољено. Желим јој пуно успеха. Жао ми је што нисмо крвавих колена напустили терен.

Док је био врелије главе, по изласку с терена, Голужа је имао много више замерки на рачун суђења. На уласку у микс-зону рекао је да је атмосфера на трибинама била коректна а затим се осврнуо на игру српског тима:

-Шта је ово, модеран рукомет... Дозволити да се овако игра, по два минута у нападу. У реду, ако је то дозвољено, онда нека се тако игра и даље. Противник је играо споро, преспоро. Ту су му судије дозволиле. Нама нису дале да развијемо бржу игру. Ипак, заслужена победа Србије. Сами смо криви.

А. М.

---------------------------------------------------

Станић: Чекала се само једна искра

Миљеник домаће публике, голман Дарко Станић, изјавио је после меча:

-Чини ми се да смо промашили ритам на почетку. Лоше смо играли одбрану у почетку. Нисам могао да се разбраним. Срећа што Хрвати нису одиграли одбрану у како знају, тако смо држали корак. На полувремену сам помислио да не смемо да дозволимо да овај историјски догађај прође а да се не боримо, да морамо да нађемо додатну снагу. Тако смо, очигледно, сви размишљали, били смо други тим у наставку... Требала је једна искра да заискри па да се тргнемо, публика је деконцентрисала Хрвате. Притисак је био на обе стране, а ми смо се боље снашли. Хвала Хрватима на фер игри.

А. М.

--------------------------------------

Илић: Победио је рукомет

Капитен нашег тима Момир Илић је, пре свега, захвалио хрватској репрезентацији на фер игри:

-Рукомет је победио. Оба тима играла су под великим притиском. Лепа ствар је да је рукомет у бившој Југославији у европском врху, Хрватска је дуго међу најбољима, ми смо опет у врху, у финалу. Почели смо нервозно. Са Хрватима мора свих 60 минута максимално. Имају велике играче, велики квалитет, морали смо да гинемо до краја. Пре меча сам рекао да желим да играм с њима, не из неких емоција, већ зато што играмо сличан рукомет и знао сам да ћемо се ту равноправно борити. Нисам желео Французе јер нам не леже. Ово је историјски успех. Хрватима све најбоље у борби за треће место.

А. М.

----------------------------------------

Шешум у болници

Селектор Вуковић је нагласио да је његов тим у незавидној сутуацији уочи финала:

-Физички смо одавно мртви, али имамо огроман мотив. Шешум ће у болници остати на посматрању. Оштећена му је рожњача ока, видећемо касније у каквом је стању. Повређени су и Манојловић, Вучковић и Бељански.

------------------------------------

Гојун: Тешко ми је

-Тешко ми је. Погодио ме је овај пораз. У првом делу смо контролисали меч. Нисмо испоштовали договор у полувремену. Честитам Србији. Заслужили смо барем треће место – рекао је хрватски играч Јаков Гојун.