Situacija je vrlo zanimljiva: u ovom trenutku mogući kupci Mančester junajteda nemaju para za preuzimanje, a vlasnik Malkom Glejzer ne želi da ga proda! Pa ipak, priča je od januarske grudve prerasla na korak do lavine i sigurno je da će nekoliko predstojećih meseci doneti razrešenje.

Stvari su se dodatno ubrzale formiranjem grupe izuzetno poznatih finansijskih stručnjaka, zvučno nazvane „Crveni vitezovi”, namerne da kupi jedan od planetarno najpoznatijih fudbalskih klubova. Sada su na sceni kao međusobno suprotstavljene (u mnogim relacijama i povezane), pored porodice Glejzer i „Crvenih vitezova” i udruženje navijača „MUST” (Manchester united supporters trust), ali i konglomerat banaka i hedž fondova. Ovi poslednji ustvari diktiraju glavna zbivanja jer su i odlučujuće doprineli celoj „zbrci”.

Skupi pozajmljeni novac

Sve je počelo 2005. kada je američki milijarder Malkom Glejzer pazario engleskog premijerligaša za 883.000.000 evra (po jučerašnjem kursu) i to pretežno novcem pozajmljenim uz visoke kamate (14,25 odsto) od hedž fondova. I dok je na terenu Mančester uglavnom beležio uspeh za uspehom, a paralelno sa tim ostvarivao stalni rast prihoda, dolaskom ekonomske krize i definitivno „car je ogoljen”: samo na servisiranje dospelih finansijskih obaveza Glejzer je do sredine 2009. platio 288.000.000 evra. I dok su svi ostali pokazatelji bili u plusu, osnovni dug se uvećavao i u januaru 2010. je iznosio 790.000.000 evra!

Glejzer je nedavnim emitovanjem akcija kluba u vrednosti od 556.000.000 evra „kupio” vreme do 2017. uporno tvrdeći da će se izboriti sa teškoćama. Njegova osnovna dugoročna strategija je da nekako preživi narednih pet, šest godina i da onda efektuira predviđeno širenje širokopojasnog Interneta kao buduće „zlatne koke” u uzimanju navijačkih para. Kratkoročno, cilj mu je da nabije što veću cenu ako se ipak odluči da proda Mančester.

Navijači su i 2005. bili snažna opozicija, ali tada nisu uspeli da spreče prelazak svojih ljubimaca pod okrilje američke porodice. Danas su mnogo bolje organizovani. Prvo su angažovali kompaniju „Blu stejt didžital”, poznatu po uspešnom vođenju predizborne kampanje Baraka Obame, predsednika SAD. Navijačka inicijativa, predstavljena u retro kolor shemi prerasta u sve veći javni otpor Glejzeru. Uostalom, kad smo počeli da pišemo ovaj tekst na sajtu udruženja „MUST” pristupnicu (slogan je „pridruži se zeleno – zlatnoj revoluciji, podrži navijače kao vlasnike”) je potpisalo 102.954 navijača, a na završetku „taksimetar” je stigao do 106.200 i dalje otkucava. Da sada su navijači u znak protesta zbog ogromnog duga Mančestera na utakmice dolazili ogrnuti u zeleno – zlatnu opremu, boje Njuton hita, ekipe koju je 1902. Mančester „nasledio”.

Španski recept

Snagu navijačkog naroda Mančester junajteda (oko 330.000.000 na svim meridijanima) pokušaće da usmere baš „Crveni vitezovi”. Na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima udruženja „MUST”, pored ponovljenih poziva da se krene i sa bojkotom utakmica i kupovinom svega za znakom kluba (što je malo verovatno da će uspeti), ponuđen je i prvi konkretan potez. Zajedničkim nastupom navijačima bi bila garantovana tzv. „zlatna akcija” u budućem organizovanju Mančester junajteda ili pravo na veto u svim ključnim odlukama. Ovakvo ustrojstvo kluba, u kome je oko 100.000 navijača ujedno i participira u vlasništvu, uporište ima u funkcionisanju španskih fudbalskih giganata Reala i Barselone.

Kao predvodnici „Crvenih vitezova” u javnosti su eksponirani Kejt Heris, predsednik britanske investicione banke „Sejmor Pirs”, Džim O Nil, glavni ekonomista (specijalista za praćenje kurseva valuta) banke „Goldmen Saks”, Majk Rolins (reputaciju stekao u poslovima oko spajanja i preuzimanja naročito u spornim situacijama), partner u engleskoj pravnoj firmi „Frešfilds, Brukhaus, Derindžer”, Pol Maršal, osnivač hedž fonda „Maršal Vejs” i Ričard Hinter, potpredsednik marketinške agencije „Sači i Sači”. Osim kapitala povezuje ih i to što su svi dugogodišnji navijači Mančester junajteda.

„Goldmen Saks” je sa još nekoliko banaka učestvovao u poslu oko Mančesterovih akcija, pa je Malkom Glejzer, očigledno iznerviran radom na „dva razboja” tužio početkom 2009. O Nila Lojdu Blankfajnu, izvršnom direktoru banke. U međuvremenu, zbog priča oko eventualnog preuzimanja, deonice su skočile sa 93 na 96 penija. Ako ujedinjeni „Crveni vitezovi” i „MUST” uspeju da pazare 25 odsto akcija Mančestera, onda će moći i da formalno krenu u većinsko preuzimanje i svih ostalih vrednosnih papira. Tada će akcije vredeti 101 peni i svi oni koji su ih kupili po 93 penija ogromno će zaraditi. Da bi pokrenuli mašineriju investitorima je potreban inicijalni kapital od najmanje 900.000.000 evra. Zato, pored razgovora sa udruženjem navijača vode se i razgovori sa imaocima „svežeg novca” iz Katara, Rusije, Indije i Hongkonga. O Nil sam kaže da ga „ ne interesuje određeni procenat obveznica“ (radio je „iznutra“ na celom slučaju i naravno da zna čovek o čemu se radi i koliko su „pojedene“ u realnom životu dugovima), nego samo apsolutna kontrola nad Mančester junajtedom.

Uprošćeno, ceo sistem neoliberalnog kapitalizma, čiji su kreatori bili prodavci magle oličeni u nadnacionalnim bankama i fondovima, zasnivao sa na kupovini, pa „ugrađivanju u cenu” i zatim prodaji nečega. Naduvani „balončići” su se uvećavali iz ruke u ruku, dok onaj poslednji kupac više nikome nije mogao da proda nešto preplaćeno. I sa Mančester junajtedom, u svakom rešenju, krajnji dobitnici (u najgorem raspletu najmanji gubitnici) biće ponovo banke i fondovi (ili ljudi koji nastupaju u njihovo ime), bez obzira na postignutu tržišnu cenu...

Ratko Pavlović