Pre neki dan u Mančesteru završeni tradicionalni „Soccerex European forum”, najpoznatiji sajam svega vezanog za najpopularniji svetski sport, samo je potvrdio činjenicu da se evropski fudbal nalazi na raskršću.

Nekoliko prethodnih godina većina najmoćnijih klubova „Starog kontinenta” uljuljkivala se na raznim pozitivnim pokazateljima poslovanja.

Tako je, pored ostalih, tradicionalni izveštaj „Deloit sport biznis grup” obznanio da je 20 evropskih top klubova u sezoni 2007/08 prihodovalo 3.620.000.000 evra ili šest odsto više nego 2006/07 i čak tri puta više nego 1999. godine.

Struktura novčanog priliva izražena je u formuli: 41 odsto tv – prava, 33 odsto komercijalni poslovi i 26 odsto dan odigravanja utakmice.

Kako su brojevi čitani

Već u februaru 2009. priča je donekle promenjena, pa je Den Džonson, partner u „DSBG”, tumačeći novi izveštaj svoje kompanije, rekao da su „na vrhu stvari dobre, ali da su teškoće sve uočljivije kada se na tabeli krene ka dole.”

U međuvremenu na videlo su izbili svi efekti i nedomaćinskog poslovanja i globalne ekonomske krize.

Zato je samit u Mančesteru, pred 1.200 delegata iz 217 klubova, 10 liga, komercijalnih partnera, medijskih i finansijskih stručnjaka, i konačno pokazao da su dani izobilja (i realnog i prividnog) u evropskom fudbalu zatvorena stranica.

Mnogi poznati govornici uglavnom su se složili u jednom: plate i transferi igrača dostigli su neslućene visine (u Premijer ligi u 2009. prihod je pao za pet, ali su lični dohoci u istom periodu porasli za devet odsto, itd.) i sigurno će u narednom periodu morati da se smanje.

Tako je Hoze Marija Kruz, potpredsednik Upravnog odbora španskog prvoligaša (u Drugoj ligi ove zemlje čak 150 odsto više para je potrošeno na plate nego što se zaradilo) Sevilje kazao:„Fudbal je čudan biznis u kome igrači i njihovi agenti uvek pobeđuju, a vlasnici klubova gube.” Na istoj talasnoj dužini bio je i Ernesto Palilo, predsednik Intera:„Potrebna su nova pravila, mnogo klubova u italijanskoj B ligi je u problemima i neophodna je šok – terapija da bi se finansijska struktura promenila.” Da je dogorelo do nokata, videlo se i izlaganja Ivana Gazidisa, predsednika Arsenala, koji je skup u Mančesteru video kao pravo mesto da svi sami sebi postave „ozbiljna pitanja kako preživeti u uslovima otežanog poslovanja.”

I svi su horski ponavljali, napuštajući decenijsku bajku o tržištu kao „samoregulišućem”, da rešenja moraju da se pronađu kroz institucije, da se ne može trošiti više od zarađenog (kako ovo zvuči poznato), da se kreditna zaduženja moraju smanjiti i da možda i u Evropu treba uvesti američki izum „seleri kep” (godišnje ograničenje plata po klubu, u rasponu od maksimalnog do minimalnog na nivou liga).

Potresi tek predstoje

Nekako paralelno sa sastankom saznalo se da je i UEFA „legla na rudu” odloživši svoj plan o finansijskom fer – pleju za tri godine. Podatak o dubiozi je bio alarmantan: 734 klubova sa „Starog kontinenta” dugovalo je oko četiri milijarde evra, od toga čak 56 odsto je „vlasništvo” engleskih ekipa. Prvobitno je Mišel Platini, najavio da svi klubovi koji do 2012. ne budu u plusu, neće moći da se takmiče pod okriljem Evropske fudbalske federacije. Sada je Karl Hajnc Rumenige, predsednik i Bajerna i Evropske asocijacije klubova (144 iz 53 države), kazao u Mančesteru da je u saradnji sa Uefom dogovoreno da program „Finansijski fer – plej” dobije pravo građanstva 2015, i „da će do tada većina problema biti rešena.”

Da li? Senka bankrotstva nadvila se nad Grčkom, zatim i Portugalijom pa i Irskom. Neuporedivo gora situacija od Grčke je sa Španijom (duguje 3.600 milijardi evra, a javni dug je na 74 odsto BDP) i Italijom (dug 113 odsto BDP), što znači da stezanje kaiša u Evropskoj uniji tek predstoji.

Zato je slamka spasa u osetnom smanjivanju, stvarno ničim opravdanih, visokih plata i transfera fudbalera, kao i procenata agenata koji se debelo „ugrađuju”. Za sada se, vrhunski asovi, ali i oni iz nižih nivoa fudbalskog umeća, javno ne oglašavaju. Po nekim saznanjima nije baš sve „mrtvo more”, postoji komunikacija između advokatskih kancelarija širom Evrope, zaštitnika interesa igrača. Kao krajnje sredstvo pritiska, u preliminarnim razgovorima na zajedničku temu „šta nam je činiti”, kao poslednja linija odbrane privilegija, ne isključuje se i masovna obustava rada.

Da li će do toga doći, teško je prognozirati. U Mančesteru se stalno kao lajt motiv provlačila vest da su fudbaleri u SAD odlučili da počnu pripreme za nastupajuću sezonu (start je planiran 25. marta u Sijetlu) iako im je sa MLS istekao kolektivni ugovor, a pregovori oko novog još uvek traju...

Ratko Pavlović