Недавно завршено Светско фудбалско првенство остаће упамћено и по многобројним прогнозама стручњака из различитих области ко ће се на крају наћи са Фифиним трофејом у рукама.

У трци су се нашли и банкари и професори и научници и економисти и новинари и наравно кладионице. Свако је у трку ушао са неким својим адутом, наравно из различитих побуда, али им је свима циљ био да погоде освајача Фифиног трофеја.

Фудбалска база потрошача

Разлога за то је пуно али један од одлучујућих су глобалне анкете о огромној бази потрошача нераскидиво везаних за лоптање. Ево и примера: да ли би сте и шта жртвовали, ако би то помогло вашој репрезентацији да освоји Мундијал, било је главно питање у телефонској анкети компаније „ВИП комјуникејшн инк.” Истраживањем је обухваћено 20.000 људи који живе у Северној Америци, а чији су национални тимови (32) играли у Јужној Африци.

Резултати су показали да су заљубљеници у фудбал сигурно загриженији од свих других љубитеља осталих спортова. Ево и зашто. Чак 51 одсто учесник био је спреман да се одрекне седмодневне исхране, 38 одсто годину дана паре не би трошило на изласке, седам одсто је у залог ставило свој посао, док је за чак четири одсто и део тела мала надокнада за шампионску титулу! Гледајући по нацијама 93 одсто Енглеза седам дана ништа у уста од намирница не би ставило, 70 одсто Италијана занемарило би радно место, Американци су предњачили у категорији „куће”, а јужнокорејци су у највећем броју били спремни на апстиненцију, тј. гурање у други план љубавног живота са партнерима.

Како се спорт развијао као индустрија занимање за њега постајало је све веће и међу финансијским институцијама. Тако су пре четири године „банкари” тачно погодили да ће првак бити Италија, плус су од осам четвртфиналиста били успешни код шест имена. За јужноафрички спектакл швајцарска УСБ  je на трон ставила Бразил, али је рекла да ће Шпанија паковати кофере пре полуфинала, а да домаћин неће стићи ни до завршних 16. Андреас Хофарт, водећи економиста УСБ и творац модела за који каже да је „базиран на квантификативним анализама претходних наступа”, ипак је признао да је у целом послу потребно и „зрнце среће.”

У „бизнис“ се се укључила идвојица стручњака из одељења моћне (капитал већи од 2.000 милијарди долара) банке „Џи-Пи Морган чејс” за квантитативне анализе определивши се за – Енглеску.

До својих сазнања о победнику су дошли користећи историјске податке, ранг листу Фифе, стање на кладионицама и њихове квоте, резултате претходних мечева, као и распоред утакмица на шампионату у Јужној Африци.

Банкари су правилно израчунали да је Мундијал одлична прилика за бесплатну рекламу. Било шта да погоде, то им је одлична психолошка препорука за неупоредиво озбиљније послове, а ако више промаше, па, тржиште је непредвидљиво, зар не?

Физичар узалуд трагао за формулом

Свој допринос фудбалској грозници која је месец дана потресала планету дао је и Метин Толан, истакнути научник у домену експерименталне физике и шеф истраживача на Техничком универзитету у Дортмунду. Он је „пронашао“ формулу по којој су Немци сигурни победници Мундијала!

Основа израчунавања базирана је на тригонометрији, а 45. годишњи физичар, иначе страствени заљубљеник у фудбал и ватрени навијач Штутгарта, анализирао је све немачке резултате на претходним светским шампионатима и математички дошао до закључка да његови сународници у правилним циклусима освајају свако четврто или пето првенство. Победнички пехар „панцери” су пригрлили 1954, 1974 и 1990. Он је и 2006. предвидео да ће Немачка славити (била је трећа), али је казао да је формула „дошла прерано и да ће систем овог пута сигурно функционисати“. Како се завршило, знамо, Немци су поново били при врху (трећи), али не и на највећем.

На папиру и Србија је стигла до – финала! После обимног истраживања то су закључила двојица истакнутих западних стручњака Симон Купер, колумниста цењеног листа „Фајненшел тајмс“ и Стефан Шимански, водећи економиста за спортска питања у Енглеској, иначе професор на престижној „Кас бизнис скул“. У своје формуле су убацили укупну популацију сваке земље учеснице као и бруто националне дохотке по глави становника, играчко искуство као и резултате утакмица од 1980. Онда су све то преточили у једначине и алгоритме и – оваква мешавина нама је и те како ишла на руку:не само да су изабраници Радомира Антића успешно завршили надметање у групи „Д“, већ су на пројектованом путу до завршнице редом падали САД (осмина финала), Кореја (четвртфинале) и Шпанија (полуфинале).Поклекли смо тек пред Бразилом, 11. јула...

На крају, тријумфовали су они који од тога живе као бубрези у лоју. Мундијал је за њих представљао прави профитни рај: укупан обрт (зараду ћемо тешко икада сазнати)на опкладама био је 1.500.000.000 евра, а и кад се подвуче црта тачно су предвидели да ће до златног трофеја стићи Шпанци. Наравно реч је о кладионицама, а поука, па поука би била да када се свако бави послом у коме је стручан резултат је и најбољи...

Ратко Павловић