Gubitak u TV prihodu: ledena dvorana u centru Vankuvera

U decembru 2008. i skoro cele 2009. činilo se da će se Međunarodni olimpijski komitet (MOK) rekordno opariti prodajući telekomunikacionim džinovima prava TV-prenosa za Igre 2014. (zimske u ruskom Sočiju) i 2016. (letnje).

U potrazi za novcem MOK je krajem pretprošle godine povukao dva radikalna poteza. Posle više od pet decenija zajedničkog rada sa Evropskom televizijskom unijom, bez pardona je odbio ponudu „ujedinjene Evrope” za paket „2014 – 2016” Nijedna strana nije zvanično rekla kolika je ponuda bila na stolu, a koliko je MOK zacrtao. Nezvanično, reč je o 707.000.000 evra.

Odmah potom je Žak Rog, predsednik MOK-a, saopštio je da će sa zainteresovanim stranama pregovarati tek posle 3. oktobra 2009. i donošenja odluke ko će biti organizator 32. letnje olimpijade.

Pravo lice krize

Izbori su prošli, Brazil je trijumfovao i – svetska ekonomska kriza je u nekada, činilo se, nedodirljivoj oblasti, pokazala da više niko nije imun na finansijske turbulencije.

Olimpijski krugovi osvetljavaju vankuversku luku

Odluka MOK-a se nekako poklopila sa izjavom Dika Ebersola, predsednika En Bi Si Juniverzal sport i olimpijade koji je rekao da će „mreža imati gubitak sa Igara u Vankuveru jer nije prodato dovoljno reklamnog vremena”. A cena poluminutnog „e pe pe” spota kretala se u rasponu od 283.000 do 424.000 evra.

I poslednje tri planetarne „zimske čarolije” donosile su profit. U Naganu 1988. Si Bi Es je uložio 265.000.000 a zaradio 324.000.000 evra, dok je En Bi Si i 2002. u Solt Lejk Sitiju (dali 385.000.000 dobili 546.000.000) i 2006. u Torinu (433.000.000 – 587.000.000) na kraju zadovoljno trljao ruke.

En Bi Si je rekorder sa 13 što letnjih, što zimskih olimpijada (poslednja na koju polažu pravo je londonska 2012.). U periodu od Sidneja 2000. do Londona, TV-kompanija čiji je krajnji „šef” moćni Dženeral Ilektrik (u 2009. list „Forbs” je kompaniju rangirao kao najveću na svetu, a četvrtu po prepoznatljivosti brenda), i koga je svojevremeno osnovao Tomas Alva Edison, pronalazač sijalice, uložila je u sliku sa terena ukupno 4.029.000.000 evra. Od toga samo za Vankuver (580.000.000) i London (976.000.000) brojali su do 1.556.000.000 ili 46.000.000 po takmičarskom danu.

A za Skvo Veli 1958, prvu olimpijadu prenošenu na televiziji, Si Bi Es je, za 15 sati programa, platio 35.364 evra!

Rat za sliku sa zaštitnim znakom „pet krugova” iz ciklusa u ciklus podizao je cene do neba. Što se tiče olimpijada ugaoni kamen nove „filozofije novca” predstavljale su one u Los Anđelesu 1984. pokazavši da su pravi rudnik para i za razliku od Atlante 1996. i upliva privatnog kapitala, zadržale su mnogo više šarma i pravog sportskog nadmetanja na terenu.

Majkl Džekobson, autor „Marketinškog ludila” i bivši šef Centra za proučavanje komercijalizma 1996. je pisao:„Za one koji danas idu na Igre to bi moglo da liči na neku vrstu profesionalnog skupa na koji su ljudi dolazili da slušaju predavanja, a sada gledaju komercijalne izložbe.”

Manje od priželjkivanog

Na takvom višegodišnjem talasu, pre nekoliko meseci, u nameri da parira En Bi Siju, prvi je nogu u Americi povukao I Es Pi En (vlasnik I Es Pi En je mreža Ej Bi Si, koja je pak deo još većeg Volta Diznija) najavivši ulazak u trku za TV-prava.

Skrštenih ruku nisu sedeli ni Si Bi Es i Tajm Vorner saopštivši da su počeli preliminarne razgovore o zajedničkom budućem „bidovanju”. Si Bi Es je u „braku” sa Vijakomom, a vlasnik ovog medijskog konglomerata je Samner Redston (80 odsto akcija) sa sestrom Šeri (20 odsto akcija) preko firme Nešenel amjusments, lanaca sa 1.500 bioskopskih sala širom sveta. Pored toga oni poseduju i Em Ti Vi, BET, Paramunt pikčers, Drimvorks studija, itd.

U rukama Tajm Vornera su tv stanice i kanali Ti En Ti, Ti Bi Es, Si En En, HBO, Kartun netvork, itd.

Raskinuvši saradnju sa EBU i najavivši u 2009. novi kurs MOK je odmah sklopio prva dva pojedinačna ugovora i to sa Skaj Italija i Foks Turska, tzv. kanalima „plati pa gledaj”, oba u „štali” Rupreta Mardoka i njegove Njus korporejšn. U ugovoru, čiji finansijski detalji nisu saopšteni, postoji obavezujuća klauzula po kojoj ove TV-stanice moraju da emituju 200 sati sa letnje i 100 sati besplatnog programa sa zimske olimpijade. Ovo pravilo važiće i za svakog narednog kupca.

I sve je cvetalo, dok se nije opasno zaljuljala privreda SAD. Američki „te ve” dolari su oduvek za MOK predstavljali glavni izvor prihoda. Poređenja radi EBU je Peking 2008. platila 314.000.000, a Torino 2006. 96.000.000 evra. Iste Igre u Kini američku TV-kompaniju En Bi Si koštale su 1.208.000.000, a u Italiji 587.000.000 evra.

Jedno od rešenja i za Soči 2014. i za Rio 2016. može da bude zajednički nastup dva, pa čak i više sada dobrano zabrinutih američkih igrača. I tako, ono što je MOK kao sigurnu sumu već ubacio u svoje biznis planove, sigurno će na kraju biti puno, ali znatno manje od priželjkivanog...

Ratko Pavlović