Еврокупови су некада нудили свим учесницима подједнаке услове. На старту су сви клубови били у истом жребу, европска сезона је за све почињала у исто време... Тако је првак „мале” фудбалске земље могао да се нада и дуелима са славним тимовима, због којих би му стадион био пун, а уз мало среће и повољан жреб могао је и далеко да стигне.

У садашњем систему европских фудбалских такмичења је озваничена неравноправност учесника, што није спортски. Против малих је и календар такмичења.

Раније је европска сезона почињала у септембру, а сада кад није време за озбиљан фудбал – у јулу, по неподношљивој врућини. Оба данашња Уефина клупска такмичења доведена су готово до савршенства што се тиче повлашћеног положаја великих с јасним циљем да зараде што више новца. Тако се ствара још већи јаз између великих и малих, јаких и слабих, а драж спорта, па и његова сврха, управо је у томе да Давид победи Голијата.

Из године у годину поставља се само питање да ли ће на континентални трон клуб из Енглеске, Шпаније, Немачке или Италије. Остали, нарочито они из сиромашнијих земаља тешко да могу да дођу и међу 16 најбољих, а о неком вишем циљу могу само да сањају. Зато је за њих успех и пуко учешће у, рецимо, Лиги шампиона.

Јер, у шест утакмица са јачима (богатијима) од себе мале су им шансе да прођу даље. За утеху није срамота испасти од Реала, Барселоне, Манчестер јунајтеда, Челзија, Бајерна, Милана, Интера и сличних клубова, а и два-три пута трибине ће им бити пуне.

Међутим, они слабији данас реално немају чак ни прилику да се сретну с њима, јер треба да прођу кроз сито и решето да би стигли до фазе такмичења од које стартују велики. Уместо тога Уефа им је наметнула квалификације које се играју у невреме, по великим врућинама и када је већина гледалаца на годишњим одморима.

Уз то, ривали нису атрактивни, а и велики је страх од испадања, пошто је ризик огроман, јер су то прве утакмице у сезони, као нашим клубовима. А од учинка у њима умногоме зависи цела такмичарска сезона, јер неуспех на почетку може озбиљно да поремети и тим и клуб.

А екипу треба спремити да и психички и физички издржи шест до осам утакмица. И то онда док они најбољи тек почињу с припремама.

Дакле, у сваком случају су у неравноправном односу на јаче клубове, па се у тако још и кажњени што су слабији и сиромашнији. А то није у духу спорта.

Подсетимо, наш првак Партизан је почео припреме 14. јуна, у време Светског првенства, а требало би да одигра четири утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона пре почетка националног првенства.

У Јужној Африци је Партизан имао само једног фудбалера – Петровића. Замислите тек да их је имао више. Колико би они били спремни за европске клупске квалификације?

О неатрактивним противницима и климатским условима у којима се ти сусрети играју излишно је и причати и писати као о некој могућности за финансијску добит. У истој ситуацији су и наши клубови учесници Лиге Европе (ОФК Београд, Спартак Златибор вода и Црвена звезда), а и клубови из земаља које су фудбалски сличне нашој.

Да ли се ико запитао може ли тренер да уигра тим за четири недеље? Да ли се ико запитао колико само кошта пут на те неатрактивне мечеве? Још ако, не дај Боже, буду елиминисани...

На жалост, богату и моћну Европу, као и Уефу, проблеми са којима су суочени они други не погађају, јер су окренути заштити својих интереса. Председник Уефе Француз Мишел Платини сматра да је пронашао добар систем да се и „мали” равноправније укључе у најјаче и најатрактивније такмичење. Али, да ли је то заиста тако? Да ли неко, рецимо, води рачуна о одмору играча из тих средина? Да ли неко размишља о трошковима припрема и игрању „неатрактивних” утакмица? Где је замрла спортска једнакост? Систем такмичења је такав да диктира садашњи календар одигравања мечева, међутим, и ту се намеће питање да ли је све морало баш да буде организовано на овај начин? Квалификације, у ствари, више служе да кладионице имају посла преко лета и да нема празног хода за фудбал преко целе године. А после, кад је права сезона, онда тад на европску сцену ступају велики.

Проблема за „мале” и сиромашне има напретек. Можда ће неко размислити и о њима, јер ако ништа друго, гласови њихових федерација доносе челницима Уефе позиције са којих свима кроје капу.

А какав је то проблем знају и велики. Зато је, рецимо, тренер Бајерна Ван Гал затражио од Фифе да откаже пријатељску утакмицу између Немачке и Данске, заказану за 11. август. Овакав потез је образложио тиме да 11 играча из његовог клуба, који су били на Светском првенству у Јужној Африци, прикључиће се његовом тиму 2. августа. И ако буду играли девет дана касније за репрезентацију пресећи ће припреме Бајерна за нову клупску сезону.

Ђорђе Смиљанић