После дана у којем им се на грудима нашла најсјајнија медаља српског рукомета од времена СФРЈ, наши репрезентативци су најзад добили прилику да мало дуже спавају. Тек што се пробудио, највећи херој наших навијача Дарко Станић је рекао:

– Мало сам мамуран, бићу још дан-два... У ова два – три дана ћу да се извучем и одем до куће у Мојковцу, али онда морам у Скопље. Циркус се одмах наставља, чекају ме нове обавезе у Металургу...

Новим јунацима нације, који су сјајним победама на путу до одличја вратили популарност спорту велике традиције, биће потребно много времена да среде утиске.

– Мало сам био разочаран после изгубљеног финала, али тако се десило, нисмо издржали до краја против Данске. Наравно да сви морамо да будемо задовољни успехом. Поносан сам, сребрна медаља на Европском првенству је велика ствар и за наш рукомет и за нас појединачно. Борили смо се, „погинули” на терену, завршили и са пуно повређених. Тешко је било шта издвојити, јер је било много прелепих ствари, од публике, преко победе против Хрватске, до избора за најбољег голмана Шампионата. Свака утакмица је посебна успомена. Ово је било велико искуство за све нас, после незавидне ситуације у којој смо били до овог турнира.

Уочи Првенства, на оптимизам екипе селектора Веселина Вуковића део спортске јавности је реаговао с потцењивањем. На питање како је ова генерација успела да узлети далеко изнад домета нашег рукомета претходне деценије, Дарко Станић каже:

– Било је као са животињом која није опасна, док је не сатерате у ћошак. Ми смо се нашли у ћошку, нисмо имали куд него да изнесемо велики терет. Почели смо један другом да дајемо снагу, енергију, емоције... И стигли довде.

Један од највећих добитака из успеха који је задивио Србију биће ако сада више деце буде почело да тренира рукомет:

– Рукомет је прелеп спорт. Код нас је мало запостављен, али верујем да ће бити све популарнији, како видим да се дешава у Европи. Наши људи су га увек волели јер је прави мушки спорт, психофизички веома захтеван, један од оних са највише контакта и дуела. Динамичан је и публика се лако укључује, још када падне и мало крви на терен, онда сасвим „полуди”...

После Станићевих фантастичних одбрана на Европском првенству, а имајући у виду и његову појаву шоумена, они који ових дана буду почели да тренирају рукомет можда ће највише желети да буду – голмани...

– Ја сам као дете почео на овом месту, али ми је то после неког времена постало досадно и прешао да будем играч. Али, брзо сам се вратио међу стативе. Волео бих да се појави што више деце и међу голманима. Ми јесмо особењаци, рекао бих да само голмани разумеју голмане. Ми на спорт и игру гледамо из неког свог угла, сасвим другачије од играча. Више се бавимо психологијом, пратимо како играчи реагују у различитим ситуацијама – речи су овог врхунског спортисте који тренере успева да убеди да најбоље брани ако не тренира (потребно му највише два месеца да им то докаже), пред мечеве дуго ћути у свлачионици па врисне и подиже морал саиграчима, сјајно комуницира са публиком...

Дарко Станић је и велики пример како се после животног пада може не само устати, него и дохватити још већих висина. Као члану швајцарског Грасхоперса 2006. године му је изречена двогодишња суспензија, пошто је допинг контрола показала да је конзумирао кокаин. Ни данас не бежи од приче о ономе што је урадио из како каже своје склоности ка експериментисању, и поноси се тиме што је успео да се подигне.

– И пре овог успеха, причао сам како сам можда имао срећу у несрећи. То што се десило јесте био један крај, дотакао сам дно, али у суштини пад не мора да се доживи као да је потпуна катастрофа. Пошао сам другим путем и данас сам други, срећан човек, више уживам у свему.

Станић ове сезоне има великих успеха и са македонским Металургом, с којим ће играти у Топ 16 Лиге шампиона, а од лета ће бити у немачком Гепингену. Са репрезентацијом га чекају квалификације за Олимпијске игре и, сада је много више оних који у то верују, надметање у Лондону. Наш национални тим ће се у априлу у Шпанији борити за две „визе”, са домаћом селекцијом, Пољском и Алжиром.

– Тешка је група и мораћемо добро да се припремимо. Али, тако је у спорту, после једног успеха следи нови задатак. Не бих бринуо, мислим да ће ту све бити у реду...

----------------------------------------------

Ове сезоне два гостовања у Србији са Металургом

Дарко Станић је рођен 8. октобра 1978. у Мојковцу, у Црној Гори, у којој је бранио за три клуба, Брсково из Мојковца, Беране и Ловћен. Потом је био члан Црвене звезде, из које је 2005. отишао у Грасхоперс (Швајцарска). Од 2008. до прошле године био је члан словеначког Цимоса из Копра. Од летос је у дресу Металурга из Скопља, с којим ће у наставку сезоне регионалне СЕХА лиге, играти у Београду против Црвене звезде и у Шапцу са Металопластиком.

----------------------------------------------

У просеку 14 одбрана

Дарко Станић је проглашен за најбољег у тиму Србије на четири од шест утакмица на Европском првенству (није бранио у за наш тим такмичарски небитним мечевима са Словачком и Македонијом). Избор за најбољег голмана турнира потврђује и то што је имао највећи просек одбрана, од 14 по мечу (зауставио 42 одсто шутева). После њега, највише успешних интервенција у просеку имао је Данац Ландин (13,1 односно 36%).