Може ли Ђоковић, или Федерер, или Надал, можда нека од тенисерки да у истој години два пута тријумфује у Вимблдону, питање је које ће све чешће до лета постављати тениски стручњаци и тениска јавност.

Лондон је домаћин Летњих олимпијских игара, тениски турнир је смештен на травнате терене Вимблдона и ето прилике да се најбољи од најбољих упише у тениску историју као двоструки победник Вимблдона у истој години, тачније у само 28 дана, јер вимблдонски турнир завршава се 8. јула, а олимпијски 5. августа.

Прилика да неко понови тај успех, судећи по досадашњој тениској историји, могла би да се укаже можда тек у 22. веку...

Први пут најбољи тенисери и тенисерке света имали су прилику да освоје два Вимблдона у истој години пре 104 године када је Лондон први пут био домаћин олимпијских игара. Било је то 1908. и један тенисер је постао олимпијски шампион и победник Вимблдона, али није забележио оба тријумфа на Централном терену Свеенглеског клуба за тенис на трави и крокет, а један други освојио је златну олимпијску медаљу у Вимблдону, али претходно на вимблдонском шампионату није стигао ни до полуфинала.

Једне игре, два шампиона

Да, те 1908. као и 1912. у Стокхолму на олимпијским играма играна су по два тениска турнира и стога на обема играма имамо по два олимпијска шампиона и по две шампионке.

Тада олимпијске игре нису биле упаковане у 16 дана, трајале су месецима – турнир за турниром, такмичење за такмичењем. Лондонске игре 1908. трајале су читавих шест месеци (свечано отварање 27. априла, церемонија затварања 31. октобра) и било је времена за организацију и више од два тениска турнира, а будући да је тенис уз фудбал био најпопуларнији спорт на Острву, домаћини су одлучили да први пут, поред уобичајеног турнира на отвореним травнатим теренима, организују и олимпијски турнир у дворани.

Међународни олимпијски комитет није имао ништа против и тако су у Лондону олимпијски шампиони у тенису постали Британци Артур Вилијем Чарлс „Вентворт” Гор и мајор Џосија Џорџ Ричи – Гор у дворани, а Ричи на отвореном.

Артур Гор је у полуфиналу олимпијског турнира одржаног под кровом Квинс клуба у Кеснингтону победио Ричија, а затим у финалу и Џорџа Каридију, Британца грчких корена. Уз то са Хербертом Бартлетом освојио је и олимпијско злато у игри парова. Било је то 11. маја, а тачно два месеца касније, 11. јула, олимпијски шампион на отвореним тениским теренима Вимблдона постао је баш Џосаја Ричи победом над Немцем Отом Фојцхајмом. У међувремену Артур Гор тријумфовао је на „редовном” турниру у Вимблдону.

Повреда спречила трећи Горов тријумф у 1908.

Била је то његов други, од укупно три вимблдонска тријумфа (1901, 1908. и 1909), па се Гор будући да се налазио у животној форми пријавио и за олимпијски турнир на отвореном. Међутим, повреда га је спречила да се бори и за друго олимпијско злато у синглу и другу победу у Вимблдону у истој години. Морао је да без борбе преда меч првог кола Аустријанцу Зброзилу.

Да је бољи од Ричија и на трави Гор је доказао већ наредне 1909. победивши га у једином Ричијевом вимблдонском финалу са 6:8, 1:6, 6:2, 6:2, 6:2.

Артур Гор, можда није био најбољи тенисер на преласку из 19. у 20. век, али је свакако био најистрајнији. Играо је на сваком вимблдонском турниру од 1988. до 1927. године – пуних 39 година. Поред већ три поменуте победе у синглу био је финалиста 1899, 1902, 1907, 1910. и 1912. Вимблдон је освојио и у мушком дублу 1909. а уз то постао је и остао најстарији освајач Вимблдона у синглу (41 година 1909) и најстарији финалиста (44 године 1912).

Модеран тенис не дозвољава такву дуговечност и сигурно је да ће победник или победници два вимблдонска турнира у 2012, неолимпијског и олимпијског, бити знатно млађи од својих претходника из 1908. године Гора (имао 40 година) и Ричија (38 година)...

----------------------------------------------

Без тениса 1948. у Лондону

Лондон је други пут био домаћин Летњих олимпијских игара 1948. али тенисери тада нису имали шансу да освоје два Вимблдона у истој години. Изгубили су је после Игара 1924. године када је Међународни олимпијски комитет закључио да су тенисери озбиљно загазили у професионалне воде и да им више није место у олимпијском покрету резервисаном за аматере.

Тенис је избачен на програма Игара и врћен је тек 1988. када је и члановима МОК постало јасно да више уопште не постоји ни један аматерски спорт, барем не онакав како су га дефинисали оснивач олимпијског покрета Пјер де Кубертен и његови сарадници.

Тако је досад одржано 13 олимпијских тениских такмичења у мушкој и 11 у женској конкуренцији и ни један тенисер и ни једна тенисерка нису успели да одбране шампионске титуле.

Могућност да то први учине у Лондону имају Рафаел Надал и Јелена Дементјева, шампиони из Пекинга, а Новак Ђоковић победник Аустралија опена једини има могућност да освоји „златни гренд-слем”, ако победи и на гренд-слем турнирима у Ролан Гаросу, Вимблдону и Њујорку и освоји олимпијско злато.

То би био подвиг без преседана.

----------------------------------------------

Надал једини исте године освојио Вимблдон и олимпијско злато

Само један тенисер и три тенисерке до сад су у истој години тријумфовали у Вимблдону, а затим освојили и титулу олимпијског шампиона. То је, упркос малој паузи између ова два такмичења, пошло за руком Шпанцу Рафаелу Надалу 2008. године (Игре у Пекингу), Францускињи Сузан Ленглен 1920. године (Антверпен), Немици Штефи Граф 1988. године (Сеул) и Американки Венус Вилијамс 2000. године (Сиднеј).

И Артур Гор је исте године (1908) победио на оба такмичења, али олимпијско такмичење у тенису у дворани одржано је пре турнира у Вимблдону.

----------------------------------------------

Ни Виблдон није онај од пре 104 године

Тениски турнир на 30. летњим олимпијским играма у Лондону одржаће се у „Свенеглеском клубу” у Вимблдону, али није то онај Вимблдон на којем су одржана тениска олимпијска такмичења 1908. на 4. олимпијским играма.

Тада се Свеенглески клуб за тенис и крокет налазио на Ворпл роуду где није било довољно простора за нове терене, па је 1922. пресељен на садашњу локацију у оближњем Чрч роуду.

----------------------------------------------

Тапавица први Србин освајач тениске медаље

У Пекингу 2008. Новак Ђоковић је освојио бронзану медаљу. Била је то прва тениска медаља за Србију. Међутим најбољи тенисер света није и први Србин освајач олимпијске медаље у тенису. То је Момчило Тапавица (1872-1949) из Надаља код Новог Сада, који је на првим олимпијским играма модерног доба у Атини 1896. заузео треће место у тенису, као репрезентативац Мађарске, којој је тада припадала Војводина.

Тапавица није добио бронзану медаљу, јер су се тада трофеје добијали само финалисти (победник сребрну, поражени бронзану), па је његов успех био скривен од наше јавности све до повратка Игара у Атину 2004, иако је МОК још 1908. извршио административну прерасподелу одличја на играма у Атини 1896, Паризу 1900. и Сент Луису 1904. Тада су ретроактивно победници проглашени освајачима златних медаља, другопласирани сребрних, а освајачи трећег места освајачима бронзаних медаља.

Тек тада се видело да је Тапавица поред запажених резултата у рвању и дизању тегова у Атини освојио и треће место у тенису!