„Velika petorka” košarkaške NLB lige, koja je za vreme SFRJ osvojila ukupno čak 44 trofeja na domaćoj sceni, grca u dugovima i trenutno se ne naslućuje kako bi mogla da se izvuče iz toga. Poslednjih dana, kao na traci, pristižu podaci o finansijskoj krizi a jedino se ne zna pouzdan iznos kad je u pitanju Partizan koji je, nesumnjivo, u najpovoljnijoj situaciji, zahvaljujući uspesima po kojima se izdvaja u regionu a i šire.

Ne može da se priča o „velikoj šestorci” jer Split (nekadašnja Jugoplastika), trostruki prvak Evrope, i ne učestvuje u regionalnoj ligi, a poslednjih godina sa svojom legendom na čelu, Dinom Rađom, jedva krpi kraj sa krajem.

Prvi su na videlo izašli dugovi Olimpije, još pre 10 godina, kada joj je trener bio Zmago Sagadin a direktor Radovan Lorbek. Klub je imao problema zbog neplaćanja poreza, a najveći dug je zabeležen pre dve godine (5,2 miliona evra) koji je smanjen poravnanjem da bi klub mogao da opstane. Većina igrača je pristala na 30 odsto od ugovora, a pojedinci su presavili tabak. Zahvaljujući tome dug je prepolovljen, ali je opet porastao zahvaljujući obavezama prema novim igračima. Nekima se duguje od prošle sezone, pa je trenutni dug oko četiri miliona evra.

Partizanovi problemi su isplivali na videlo u decembru 2008. kada je „Marfin banka” reagovala na saopštenje kluba da je dug prema njoj 1,9 miliona evra. Nezvanično, „crno-beli” su se zadužili kod tri banke, a kada se uzmu u obzir i kamate, u minusu su oko četiri miliona evra. Za razliku od drugih klubova, gde igrači odlaze usred sezone, u Partizanu nema takvih trzavica jer košarkaši znaju da će biti isplaćeni na leto, zahvaljujući obeštećenju od transfera vodećih igrača.

Najduže se dug kumulirao u Crvenoj zvezdi. Nedomaćinsko poslovanje, nagomilavanje igrača i trenera sa „naduvanim” ugovorima i nerealni budžeti koji su kasnije pokrivani pozajmicama, doveli su klub s Malog Kalemegdana pred stečaj. Novo rukovodstvo na čelu sa nekadašnjim trofejnim trenerom Vladislavom Lučićem hrabro je izašlo u javnost i obelodanilo da je klub u buli više od 12 miliona evra. Iako su prethodnici založili svaki predmet, od koševa do zaštitnog znamenja, Lučić je najavio beskompromisnu borbu za opstanak kluba, negirajući i pomisao da „crveno-beli” odu na doboš ili nastave život pod drugim obeležjima.

Samo par dana kasnije „bomba” je pukla u Zagrebu, iako je Cibona tokom sezone latentno bila na ivici štrajka igrača zbog neizmirenih obaveza. „Večernji list” je objavio minus od 8,8 miliona evra, a rad su obustavili zaposleni u klubu, čistačice, portiri, lekarske i ostale službe, ukupno njih 40, zbog četiri neisplaćene zarade. Račun višestrukog evropskog prvaka znatno ranije blokirao je nekadašnji prvotimac Nikša Prkačin, a kao dve jedine opcije pominju se privatizacija ili stečaj.

Sindrom finansijskog stradanja klubova iz jadranske regije, u kom su već sa glavne košarkaške scene nestali nekadašnji košarkaški giganti Split i Šibenka, zahvatio je i Zadar čiji dug se popeo do 7,4 miliona evra. Gradonačelnik Zvonimir Vrančić istakao je da minus napravljen u prethodne dve godine, a da je klub već potrošio sumu od 820.000 evra pomoći grada i sav novac od sponzora. Kao i u slučaju Crvene zvezde i Cibone, račun je blokiran, a imovina pod hipotekom. Žestoko je reagovalo udruženje navijača „Tornado” koje traži da se krivci za stanje u Zadru kazne. Revolt su iskazali i simboličnim gestom. Na spomeniku legendarnom Krešimiru Ćosiću ispred dvorane, stavili su povez preko očiju, da ne vidi bruku !

M. Stojaković
A. Miletić