„Велика петорка” кошаркашке НЛБ лиге, која је за време СФРЈ освојила укупно чак 44 трофеја на домаћој сцени, грца у дуговима и тренутно се не наслућује како би могла да се извуче из тога. Последњих дана, као на траци, пристижу подаци о финансијској кризи а једино се не зна поуздан износ кад је у питању Партизан који је, несумњиво, у најповољнијој ситуацији, захваљујући успесима по којима се издваја у региону а и шире.

Не може да се прича о „великој шесторци” јер Сплит (некадашња Југопластика), троструки првак Европе, и не учествује у регионалној лиги, а последњих година са својом легендом на челу, Дином Рађом, једва крпи крај са крајем.

Први су на видело изашли дугови Олимпије, још пре 10 година, када јој је тренер био Змаго Сагадин а директор Радован Лорбек. Клуб је имао проблема због неплаћања пореза, а највећи дуг је забележен пре две године (5,2 милиона евра) који је смањен поравнањем да би клуб могао да опстане. Већина играча је пристала на 30 одсто од уговора, а појединци су пресавили табак. Захваљујући томе дуг је преполовљен, али је опет порастао захваљујући обавезама према новим играчима. Некима се дугује од прошле сезоне, па је тренутни дуг око четири милиона евра.

Партизанови проблеми су испливали на видело у децембру 2008. када је „Марфин банка” реаговала на саопштење клуба да је дуг према њој 1,9 милиона евра. Незванично, „црно-бели” су се задужили код три банке, а када се узму у обзир и камате, у минусу су око четири милиона евра. За разлику од других клубова, где играчи одлазе усред сезоне, у Партизану нема таквих трзавица јер кошаркаши знају да ће бити исплаћени на лето, захваљујући обештећењу од трансфера водећих играча.

Најдуже се дуг кумулирао у Црвеној звезди. Недомаћинско пословање, нагомилавање играча и тренера са „надуваним” уговорима и нереални буџети који су касније покривани позајмицама, довели су клуб с Малог Калемегдана пред стечај. Ново руководство на челу са некадашњим трофејним тренером Владиславом Лучићем храбро је изашло у јавност и обелоданило да је клуб у були више од 12 милиона евра. Иако су претходници заложили сваки предмет, од кошева до заштитног знамења, Лучић је најавио бескомпромисну борбу за опстанак клуба, негирајући и помисао да „црвено-бели” оду на добош или наставе живот под другим обележјима.

Само пар дана касније „бомба” је пукла у Загребу, иако је Цибона током сезоне латентно била на ивици штрајка играча због неизмирених обавеза. „Вечерњи лист” је објавио минус од 8,8 милиона евра, а рад су обуставили запослени у клубу, чистачице, портири, лекарске и остале службе, укупно њих 40, због четири неисплаћене зараде. Рачун вишеструког европског првака знатно раније блокирао је некадашњи првотимац Никша Пркачин, а као две једине опције помињу се приватизација или стечај.

Синдром финансијског страдања клубова из јадранске регије, у ком су већ са главне кошаркашке сцене нестали некадашњи кошаркашки гиганти Сплит и Шибенка, захватио је и Задар чији дуг се попео до 7,4 милиона евра. Градоначелник Звонимир Вранчић истакао је да минус направљен у претходне две године, а да је клуб већ потрошио суму од 820.000 евра помоћи града и сав новац од спонзора. Као и у случају Црвене звезде и Цибоне, рачун је блокиран, а имовина под хипотеком. Жестоко је реаговало удружење навијача „Торнадо” које тражи да се кривци за стање у Задру казне. Револт су исказали и симболичним гестом. На споменику легендарном Крешимиру Ћосићу испред дворане, ставили су повез преко очију, да не види бруку !

М. Стојаковић
А. Милетић