Данас преносимо још неколико упечатљивих размишљања о кризи српске кошарке, изнетих пре годину дана, а која нису изгубила на актуелности...

ДРАГАН КАПИЧИЋ, председник КСС:
"Ако у оваквом тренутку за наше друштво, па и кошарку, тражимо пут за оздрављење, онда поред системских промена треба променити и људе. Кошарци недостају људи из њеног миљеа, људи од ауторитета... Постоји низ негативних појава, као рецимо – клупска проблематика која је изашла из интереса кошаркашког спорта... Било би добро да је ово моменат новог почетка, нових људи, рекао бих и – ентузијазма и чисте емоције према спорту..."

БРАТИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ, тренер:
"Србија мора да изабере свој пут који ниједан председник до сада није доносио, јер ми смо у спорту где се све зна и стручњаци су једини способни да направе прогрес и уведу нову методологију. Зато је за мене важнија суштина од форме (Статут). Шта нам је сметао Статут када смо имали резултате? А сада је најважнији Статут, који је наставак истог изборног система, истог система руковођења са властодршцима, без усклађивања са европским законодавством, све у циљу да лобистичке групе одраде свој посао и одложе промене..."

ДУШКО ВУЈОШЕВИЋ, тренер Партизана:
"Мањи је проблем одлазак талената у Европу него у НБА, предузеће које је својим начином потрошње упропастило базу каква је била америчка колеџ кошарка, а камоли нашу врло малу. На те проблеме, на које је било јако тешко утицати, надовезали су се лични интереси, лобистичко понашање, наглашавање клупских интереса, али не у неким разумним димензијама већ више као жеља да се буде протагониста, да се оправдају велика уложена средства. У те сврхе се употребљавају медији, начини и методи борбе из политике преносе се у спорт. У систему спојених судова све је добро закачено. Од рада на терену важнији је рад ван терена, односи са господарима лобија. Можете да будете први и десет пута нико то неће вредновати на прави начин. Признају се неке друге ствари, неке друге релације, а не резултати, улагања у изградњу нових играча, нити се млади играчи штите на било који начин. Тако незаштићени прерано долазе у руке менаџера и постају њихови робови. А за то су најмање криви менаџери..."

ПРЕДРАГ БОЈИЋ, генерални секретар КСС:
"Претходне три године смо успели да ангажујемо најбоље тренере (Вујошевић, Обрадовић, Шакота), али не и најбоље играче (Стојаковић, Крстић,...). То је први задатак и ако се у томе успе, пошто већ имамо најбоље младе играче у Европи, можемо да будемо оптимисти. Много тежи задатак је окупити све најистакнутије тренере, челнике клубова и бивше репрезентативце, убедити их да је интерес репрезентације изнад свега. Нажалост, можда и најбоље знам, колико је то тешко, али и верујем да није немогуће..."