Meni

Спорт

Не само спортски разговор: Хавијер Клементе

Поносим се радом у Србији

– каже је истакнути шпански фудбалски стручњак, уз приче о себи као Баску, организацији ЕТА, разводу, деци, свом чамцу, пецању...

Остајем у Србији до краја уговора: Хавијер Клементе (Фото Живан Јовановић)

Хавијер Клементе (56), шпански фудбалски стручњак, селектор државног тима Србије, је ниског раста (168 цм), али је, по утиску који смо стекли у дужем разговору са њим, на низ тема, баш прави, велики човек.

Клементе је играо фудбал само три године. Од своје 18. до 21. за Атлетик Билбао, једини шпански клуб који је етнички потпуно чист. У овој екипи могу да играју само Баски. После повреде Клементе је завршио тренерску школу, а улогу фудбалског учитеља почео је да обавља четири године касније, као најмлађи тренер у Шпанији.

Од клупских успеха најзначајнији је онај који је постигао са својим Атлетик Билбаом кад је (1982/1983.) освојио две титуле шампиона и Куп Шпаније. А кад је шест година био селектор репрезентације Шпаније (92. - 98.) водио је тај састав на два светска и једно европско првенство, а поставио је и јединствен рекорд – од септембра 1994. до јануара 1998. селекција Шпаније није била поражена чак 31 узастопну утакмицу!

У овом разговору Клементе нам се представио као човек без комплекса који у све борбе улази свом снагом и отвореног срца, али који и по неки пораз не прихвата као трагедију, јер "наши животи су, ипак, и божија игра."

"Божија игра" очекује Вас и са репрезентацијом Србије, али и непознатим ривалима?

– Упознајемо се поступно, од припрема до припрема. Сад смо проучили игру Азербејџана и Пољске, а за све остале, за играче Португалије, Белгије, Финске, Јерменије и Казахстана посебно ћемо се припремати кад дођу на ред сусрети са њима. Нема потребе да било где журимо, јер и у Шпанији кажу "ко жури касније стигне". Морамо да освајамо "терен" корак по корак. Верујем да ћемо успети. За мене је понос што сам селектор фудбалског састава Србије.

Ко ће Вам бити капитен државног тима?

– Капите мора да буде играч са искуством, али и човек који ће, у сваком тренутку, моћи да преузме одговорност за игру тима. Сад је капитен Дејан Станковић, али уколико Станковић не буде могао да обави све задатке улогу капитена добиће Немања Видић, Станковићев заменик.

Колико се разликујете од оног Клементеа који је био првак са Атлетиком?

– Сад сам старији 23 године. Имам много више искуства и, наравно, знања. После оног рада, кад сам био пун заноса и страсти, био сам на многим значајним местима. Као што сам сад овде у Србији. Искрено речено и не знам шта сам све онда знао, али сигурно је да сам много напредовао. Сад сам много бољи тренер него онај Клементе који је освојио две титуле првака и Куп Шпаније. Али, сигурно је да сам онда био храбрији, а сад сам мудрији. Јер, особина младих људи је да недостатак знања - надокнађују храброшћу. 

Чиме се, као селектор Шпаније, поносите, а шта желите да заборавите?

Ништа не желим да заборавим. Све је то, пре свега, био мој живот. И из грешака се учи. Било је то шест година у току којих смо остварили јако добре резултате. Екипа је на том плану јако много дала, али, на жалост, ништа нисмо освојили. На Првенству света у Америци (94.) и на Шампионату Европе у Енглеској (96.) поражени смо несрећно, оба пута у четвртфиналу. Први пут од Италије у последњем минуту (1:2) и други пут од домаћина, Енглеза, при извођењу пенала...

У ком сте расположењу били у јулу, кад сте отпуштени из Атлетика?

Ова екипа је моја кућа. Као што је тај клуб у срцу свих Баска. Зато сам јако лоше примио тај отказ. Наравно, нису ме избацили због лоших резултата ни због спортских тема, већ због мог непријатељства према једном медију. Управа се уплашила од могућих проблема и нису више хтели да наставимо сарадњу, а ја нисам желео никоме да направим уступак, као што то никад нисам ни чинио.

Како сте доживели позив из Београда?

– Кад су ме о томе обавестили био сам веома радознао. Питао сам се: Ко су ти људи који ме траже, какви су услови за рад, какав тим имају после Првенства света у Немачкој... После тога, у току конкретних разговора, веома ми се свидео разговор са председником српског Савеза Звезданом Терзићем. Није ми било лако да дођем на рад у земљу која је јако далеко од моје. Али, спортска понуда ми је била изазов.

• Да ли се плашите неуспеха?

Уколико се Србија не квалификује за учешће на Шампионату Европе биће то неуспех. Нећу тада остварити циљ који сам себи поставио кад сам се прихватио овог посла. Али, ова мисао ме не опседа. Верујем у свој рад, а снага тима не зависи само од мене већ и од могућности играча, руководилаца Савеза... Уосталом, то је нешто као и у вашем раду. Ви можете да направите и најбољу причу, али успех листа не зависи само од вас, већ и од осталих новинара и вођа листа.

Шта Вас као Баска тренутно опседа?

– Моја прва идеја је да би ми Баски морали да добијемо широку аутономију у оквирима државе Шпаније. Наша земља окренута је Бискајском заливу. Моја странка, Национална партија Баска, тражи да добијемо своје институције. Основни проблем је што шпанска влада не дозвољава да се обави референдум у Баскији да би се видело шта ми тражимо. И док се не одржи референдум никакви односи не могу да крену већим корацима ка бољем животу.

Каком доживљавате организацију ЕТА?

Ја сам против тероризма, рушења и убијања других да би се скренула пажња света на наш проблем. Ништа не може да се реши на тај начин. Напротив, само се праве још већи проблеми. Јер, у тој борби увек ће да победи јачи. Порекло организације ЕТА потиче из времена диктатуре Франка. У то време ништа није могло да се учини на прихватљив начин, али сад је ситуација другачија... То су, на известан начин схватили и људи из ЕТЕ па су 24. марта ове године саопштили да одбацују насиље као вид своје борбе за самосталну Баскију.

Да ли ваш имењак, Шпанац Хавијер Солана, о Косову прича једно, а о Баскима нешто друго?

– Не познајем ни Солану ни ситуацију на Косову. Солану доживљавам као интелигентну особу по свему што читам и слушам о њему. Али, цео проблем је такав да свако, зависно од угла гледања на тај случај, има другачија објашњења ситуације на Косову. Лично немам довољно објективних информација о проблему Косова да бих о њему могао да причам озбиљно.

• Са ким живите?

– Сад сам соло. Разведен сам. Имам четворо деце. Једног сина и три ћерке: Хавијера (33), Ракел (32), Цасо (25) и Кристину (20). Имам и унуке од двоје најстарије деце: Унаиа и Ландера. Сва моја деца су факултетски образована сем Кристине која још студира. Имам, стварно, дивну децу. Често смо заједно. Све односе и њихове и наше, заједничке, решавамо договором... Кад сам одлучио да будем селектор у Србији они су, после свих мојих објашњења то прихватили као сваки други посао. Иако они, у принципу, не дискутују много око онога што ја одлучим. Причам о Србији и људима, али више ћу знати кад ухватим довољно времена да бар боље упознам Београд и околину. Посебно ме интересују села. Први пут кад будем то могао узећу нека кола и обићи оно што може да се види за неколико дана. То ме баш занима. Живим у Сан Себастијану, граду на обали Бискајског залива, на Атлантику. Имам добар, мало већи чамац, чак трабакулу, са којим одлазим и на дужа крстарења. Обожавам море и риболов. По вероисповести сам католик, али не идем баш сваке недеље у цркву...

Да ли су Ваши пријатељи само фудбалски људи?

– Углавном је тако. Велики ми је пријатељ Анхел Виљар. Одрасли смо заједно на фудбалским теренима у Сан Себастијану и Билбау. И он је Баск. Налазим много заједничког између њега и председника Савеза Србије Терзића. Обојица су заљубљени у фудбал, имају исте жеље, верују да њихове селекције могу да буду прваци света, надају се и раде на томе да и у европској фудбалској федерацији заузму што више позиције... Наравно Виљар је много старији и спорији у својим одлукама, а Терзић има све одлике младости, све жели брже да учини...

Ваша плата је, наводно, 30.000 евра месечно. Много или мало?

То је за Србију и превише. А што се тиче тренера у Европи то је баш мало. Ово су моја најмања примања за последњих 20 година тренерског рада. Али, истовремено знам колико је Србија уложила напора да ми и обезбеди и ову количину новца.

Да ли се може догодити да дате оставку због неке друге, боље понуде?

Не. Апсолутно не. Остајем у Србији. Ја сам Баск. Увек, по сваку цену, одржим реч.

--------------------------------------------------------------------------

О свађи са Антићем и договору са Милошевићем

Хавијер Клементе је, каже, увек спреман за све разговоре и договоре. Али, истакао је, да баш срцем прима сваки неспоразум и сваки договор. За ово своја понашање навео нам је два примера. Оба са Србима: Радомиром Антићем и Савом Милошевићем:

– При једном жребу парова за неко такмичење, у време кад је Антић био тренер Атлетика из Мадрида, извлачио сам куглице из ћупа. И кад је одређен тежак ривал Атлетику, Антић је рекао да сам то учинио намерно, а то није било могуће. Не знам због чега је то учинио, али мене је то повредило. Иначе, веома поштујем Антића као тренера. Изузетан је стручњак. Направио је лепу каријеру у Шпанији... А кад је реч о Сави Милошевићу са њим сам сад разговарао пре доласка у Београд. Морао сам то да учиним, до "јуче" је био капитен државног тима. рекао ми је да више не жели да игра за селекцију, али да ће ми се ставити на располагање ако ми баш буде потребан. Прави је професионалац и изузетан човек.
Славко Трошељ
објављено: 03.09.2006.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније