Европско првенство у ватерполу 2010.
Ватерполисти Србије изгубили од Хрватске
Полуфинале Европског првенства за ватерполисте у Загребу: Хрватска – Србија 10:9 (2:1, 4:4, 2:2, 2:2). – Сутра за бронзу
Од специјалног извештача „Спортског журнала”
Загреб, 9. септембра – Светски првак, ипак, неће играти у финалу Европског првенства у Загребу. Наши ватерполисти су у полуфиналу изгубили од домаћина с 10:9 (2:1, 4:4, 2:2, 2:2), па ће се прекосутра борити за бронзу с пораженим из полуфиналног меча Мађарска – Италија.
Очекивала се врло неизвесна утакмица, а она је била неизвесна да неизвеснија не може бити. Пет секунди пре краја досуђен је пенал за Хрватску, који је искористио Бошковић.
За преостало време, рекло би се, нема шта да се учини, јер то није кошарка. Међутим, наш селектор Удовичић се ипак досетио како да се оно искористи и наша екипа је чак стигла и да упути шут на гол противника. На нашу жалост, Павић је одбранио и Хрватска је могла да одахне.
Наша репрезентација ниједном није била у вођству, него је све време морала да јури предност противника. Домаћин је повео после несмотрености нашег играча који је чувао хрватског центра. После Сорове одбрана лопта је у високом луку падала на два метра, Бурић је био присебан и смечовао је у мрежу. Изједначио је Никић с играчем више после правовременог додава капитена Удовичића. Два минута пре краја прве четвртине Хрвати су поново повели. Овог пута из пенала, који је искористио Бошковић.
Било је опасно кад су Хрвати повели у другој трећини с 3:1, али је наш тим показао да није узалуд светски првак и да не губи тек тако главу. Вања Удовичић, јунак победе против дотадашњег европског првака Црне Горе, смањио је на 3:2, а изједначио је Душко Пијетловић на готово истоветан начин на који смо постигли и први гол.
Хрватима је наду вратио Јоковић пошто је из прилично тешке позиције, с крила, погодио мрежу. Убрзо му се реванширао Гоцић, а још брже је предност Хрватима вратио Бурић (5:4).
Седамнаест секунди пре истека друге четвртине Рађен је изједначио, али су на велики одмор Хрвати ипак отишли с предношћу. Секунд пре краја Бурић је пуцао, лопта се измигољила Сору, прелетела га и пала иза њега. Он ју је стигао, али су судије после премишљања показале на центар.
У трећој четвртини су се Хрвати поново одмакли на два гола разлике (7:5) захваљујући Јоковићу, али су их наши и тада стигли. Прво је Гоцић погодио, а потом и Филиповић (7:7).
Ипак, 17 секунди пре краја овог дела игре Хрвати су поново обезбедили минимално вођство. Стрелац је био Бурић с играчем више, на готово исти начин на који је пре тога затресао нашу мрежу, али тај гол није признат, јер је био у два метра. Овог пута је, на нашу жалост, био опрезнији.
До половине последње четвртине није било погодака, а онда је Гоцић поново надмудрио хрватску одбрану (8:8). Непуна четири минута пре краја Муслим се одлучио на шут у наставку акције у којој Хрвати нису искористили играча више. Покушај му се исплатио – 9:8 за домаћина.
У великој борби с противником, а још више с временом, Филиповић је допливао до корнер-линије и код даље стативе спазио Стефана Митровић, који је лопту сместио у мрежу (9:9).
У последњем минуту домаћин је добио играча више. Није га искористио, али се лопта од Сора одбила далеко од гола, па су је хрватски ватерполисти узели без по муке. И онда, када је изгледало да ће продужеци одлучити, Бурић је умакао свом чувару пред нашим голом и судије су показале на пет метара. Бошковићу није задрхтала рука и то је увело Хрватску у финале (10:9).
Наш тим се изборио за прилику да изједначи, али није било среће. Ипак, још има шансе да се ова одлична екипа врати с медаљом с Европског првенства, што је и најважније.
Базен: Младости. Гледалаца: 5.000. Судије: Наумов (Русија) и Борел (Шпанија). Искључења: Хрватска 11(4), Србија 10(2). Петерци: Хрватска 2(2).
ХРВАТСКА: Павић, Бурић 3, Бошковић 3(2), Добуд, Јоковић 2, Муслим 1, Караћ, Бушље, Сукно, Бараћ, Хинић, Обрадовић 1, Буљубашић. Селектор: Рудић.
СРБИЈА: Соро, Аврамовић, Гоцић 3, В. Удовичић 1, Вапенски, Д. Пијетловић 1, Никић 1, Алексић, Рађен 1, Филиповић 1, Прлаиновић, С. Митровић 1, Г. Пијетловић. Селектор: Д. Удовичић.
Д. Стевовић
-------------------------------------------------------------------------
Удовичић: Да смо повели, била би друга прича
Селектор ватерполо репрезентације Србије Дејан Удовичић оценио је, након пораза од Хрватске (10:9) у полуфиналној утакмици шампионата Европе у Загребу, да би меч имао сасвим другачији ток да су његови изабраници успели бар једном да поведу.
„Утакмица је била отворена и имали смо неколико шанси да дођемо до вођства. Борили смо се колико смо могли с обзиром да смо пре два дана одиграли веома напоран меч четвртфинала против Црне Горе”, изјавио је Удовичић.
Он сматра да је у изједначеној борби „језичак на ваги” у корист домаћина Европског првенства била „већа свежина у појединим тренуцима”.
„Играли смо спектакуларни меч пред препуним трибинама. Публика, која је жетсоко борила нашег противника дала је посебну димензију веома неизвесној утакмици. Иако у нашем тиму имамо мног младих играча, мислим да нисмо подлегли ужареној атмосфери”, истакао је Удовичх, који је честитао ученицима на великој борбености.
Капитен српског државног тима Вања Удовичић нагласио је да је „веома битно да се брзо преусмеримо на меч за треће место”.
„За нас турнир није готов. Морамо да одиграмо максимално и покушамо да освојимо бронзану медаљу”, поручио је олдични бек и додао да „није срамота изгубити од Хрватске у Загребу у оваквом амбијенту”.
У утакмици за треће место Србија ће се састати са пораженим из меча Мађарска - Италија, који се игра вечерас од 20.40 часова.
Последњи коментари
Ne bih se ovaj put uključivao u prepucavanja koje koga koliko puta pobedio i kada, želim samo da kao neko koje 20 godina igrao vaterpolo kažem da je suđenje bilo iznenađujuće objektivno, čak sam imao utisak par puta da smo dobili igrača više i kad nismo trebali. Razlog poraza treba tražiti u nedostatku koncentracije naših igrača (prvi gol hrvata) nedostatku sreće (gol hrvata kada je lopta uplivala u gol) i mnoštvo nerezonskih poteza naših igrača (šut Udovičića sa igračem više u 5.sekundi napada, nerezonski šutevi Prlainovića, stativa sa metar udaljenosti...). Što se tiče poslednjeg peterca, potpuno je opravdano dosuđen, jer naš igrač nije smeo da dozvoli da ga "okrene" protivnik, već se u tim situacijama žargonski rečeno "otkine glava" protivniku, zaradi se isključenje i kupi se par sekundi da se postavi odbrana. Ovako samo možemo da čestitamo boljem i da čekamo sledeću priliku.
Златну нека добију, но и они знају да су наши играчи тренутно јачи и бољи.
Да су наши Делфини играли на неутралном терену потопили би хртватске репрезентативце. То сви знају који играју и баве се ватерполом, као што то знају и хрватски ватерполисти. Управо у тој првој четвртини примили су два одлучујућа гола, док су наши играчи били под тремом, јер су играли пред публиком која их мрзи и то им је показивала не само дерући се из свег гласа увреде за које се за време њиховог Броза ишло у затвор где би били испребијани, већ и гримасама на лицу.
sport,ekonomija i sam život će zbližavati srbe i hrvate i druge narode na Balkanu, kao i što treba da bude.posebno što mnogi od tih naroda govore skoro istim jezikom te nemaju problem u komunikaciji.






