Од извештача „Журнала”

Ајндховен - Данас је ватерполо финале! Још 32 минута велике борбе, можда и више. Ко зна. Србија на Црну Гору. Заслужено, по свему приказаном. Спектакл, круна доброг такмичења какво је Европско првенство у Ајндховену.

Србија – јака, сигурна у себе: у ритам, одбрану и контролу меча. Са расположеним појединцима. И жељом, жељом за злато које се чека још од 2006, потајно и жељом за реванш због шампионата у Малаги када су нам судије однеле победу.

Црна Гора – такође јака и сигурна у себе: у напад, контре, агресивност. Врхунски играч. И наравно жеља. Да се коначно освоји злато после Светске лиге 2009, да се резултатом репризира Малага.

Кад погледате осим те проклете Малаге све је исто. И зато данас неће бити ништа решено до самог краја. Велики пријатељи, саиграчи у Про Реку, Партизану данас ће бити противници. У одмеравања снага у коме нема поправног, у дуелу у којем ће поражени бити тужнији од бронзане екипе на победничком постољу.

Сваки званичан дуел две екипе је био прича за себе. Од седам победа две смо остварили после петераца. Изгубили смо Малагу (ЕП) али смо се вратили у Пекингу (ОИ) за бронзу и у Загребу (ЕП) за пласман у полуфинале. Финале Светске лиге у Нишу смо добили петерцима после једне од најлепше одиграних утакмица у последњих ко зна колико година.

Ту је и пораз у такмичењу по групама у Ајндховену. Наш пораз их је одвео у четвртфинале, па полуфинале и сада су у финалу. Треба Србију победити два пута. Ко зна…

Јуче је наш тим имао један тренинг. Пре подне је већи број играча отишао град. Требало је испразнити главе. За то време стручни штаб се повукао у своју собу  број 25. Ту је командни центар, место где се све скенира, анализира, планира. После подне се овде одржавају и састанци, ништа се не препушта случају.

Прате се у Ајндховену и догађаји у Мелбурну и Београду. Председника ВСС Велибора Совровића су звали колеге по функцијама Ђјилас, Марјановић, Боричић… Србија ужива.

И, шта ће бити данас? Игра, па шта буде. Друго ништа и не преостаје. Злато је удаљено 32 минута ефективне игре.

Прави судар звезда овог спорта: Соро или Шћепановић, Пијетловић или Злоковић, Удовичић или Ивовић, Филиповић и Прлаиновић против Гојковића и Јановића…

И шта питати и какав одговор да се очекује.

- Шта сада да вам причам. Финале. Од Пекинга само једном нисмо играли у борби за злато. То нешто говори. Све сам о Црној Гори рекао раније. Чим су у финалу вреде. А да се познајемо, познајемо се. Идемо на победу, другачије не знамо. – каже селектор Дејан Удовичић.

И ништа друго. Ни реч, нисмо ни иснистирали.

У Про Реку су заједно Прлаиновић, Пијетловић и Филиповић односно Злоковић и Ивовић. Играчи светске класе, узданице обојице селектора. Питање је да ли уопште има тајни. То су једини тренутци када је пријатељство у другом плану.

- Све је у нашим рукама. Црна Гора је сигурно квалитетнија од Италије али као и сви имају мане, Покушаћемо да их искористимо. Волео бих када био наш стил одбране наметнули од самог почетка- почиње причу Филип Филиповић. - Имају врхунске индивидуалце Гојковића, браћу Јановић, Злоковића, Ивовића. Са последњом двојицом играм у Реку, они су ударне игле. Када играш са клупским играчима доста тога може да се предвиди, неке ствари иду по аутоматизму.Идемо на победу. Када уђеш у финале сребро те не задовољава.

Андрија Прлаиновић је играо у Јадрану. И сада у Реку је поново са двојицом Црногораца:

- Финале је увек финале. Нема калкулација, мислим да имамо потребан квалитет и да ћемо моћи да га преточимо у победу. Сама чињеница да играш за злато све говори. Очекујем велику утакмицу.

Душко Пијетловић се борио и са бековима али и са  температуром. Најбољи стрелац екипе, са 14 голова из 20 покушаја:

- Сигурно најтежи противник у финалу. Једини су нас поразили без обзира какви су мотиви били на обе стране. Успех смо већ остварили, корак више у односу на Загреб. Али не мислимо ту да станемо. Показали смо добре игре, договоре поштујемо и мислим да је први пут да читав турнир одиграмо на такав начин.

Слободан Никић је сигуран у једно:

- Неизвесно до краја, погинућемо за победу. Црна Гора нас је победила већ једном. Нисмо тим кога неко може два пута да побеђује на истом такмичењу. Одлична су екипа, слични нама.

Живко Гоцић додаје:

- Ако се неко зна то смо ми и они. Добри смо пријатељи али се сада све заборавља.

Капитен екипе Вања Удовичић пети пут је на првенству Европе, а четврти у финалу:

- Иако је било неких осцилација, обе екипе су потпуно заслужено у финалу. Тешко је било шта да се анализира.Једна утакмица је и тада не одлучује суви квалитет, надам се да имамо снагу и мотив да победимо. Била би то права награда за све што смо урадили. Не бежимо од одговорности, али предност има Црна Гора. Растерећени су, дуго немају резултат. Тако је било и са нама у Риму. Ако играмо као до сада можемо да победимо. Увек говорим сами можемо себи да будемо највећи противници. Ако играмо како можемо онда на другој страни може да буде репрезентација света.

- Ко је најопаснији у Црној Гори ?

- Ранко Перовић (селектор Црногораца).

Ајндховен је нова страница у књизи великог ривалства. Ватерполо свет је заслужио такву посластицу на крају такмичења.

Дејан Стевовић

-----------------------------------------------------------

Алексић: Време је

Милан Алексић је одлично одиграо полуфинале. Успешан на беку, стрелац првог  и последњег гола. Нису се наиграли италијански центри, сада стиже Црна Гора са одличним Злоковићем на том месту.

- Знате, када дођете у финале никад нећете да изгубите. Дуго нисмо освојили европско злато. Нисам играо у Малаги. Исти ривали. али нека исход буде другачији.Време је.

Са Злоковићем ће велику битку да води и Никола Рађен:

- Нема приче, треба одиграти још један меч најбоље што можемо. Нико не треба да сумња у жељу, дати све од себе па шта буде.

-----------------------------------------------------------

Митровић хоће злато

Млади Стефан Митровић после загребачке бронзе је задовољан:

- Корак напред за сада. Имамо великог противника у финалу. У налету су, заслужено су победили Мађаре. Одлучиће одбране, концентрација и мало среће. Идемо по злато, лепше је да се тако вратимо у Београд. Али биће јако тешко.

Слично говори и Марко Ћук:

- Црна Гора је у великом налету после победе над нама. Изражен тимски дух али и неколико врхунских играча. Имају јак напад, игра на Злоковића је акценат приче. Ми смо у добром ритму и читаво првенство играмо како се договоримо.Нисмо фаворити, све је отворено до самог краја.Моје друго финале. У Шангају је било сребро, сада бих волео корак напред.

Дебитоваће у финалу Алекса Шапоњић:

- Узбуђен сам. Драго ми је да сам део ове екипе, за мене огромно искуство и мотив за даљи рад. Нећу ништа да прогнозирам али ћу дати све од себе колико год да будем добио шансу. Све је у нашим рукама.

-----------------------------------------------------------

Злоковић: Финале је неизвесно

Од извештача „Журнала“

Ајндховен - Колико је среће било у црногорском табору после победе над Мађарима. У мечу са безброј искључења, у утакмици чији је крај Црна Гора дочекала скоро без клупе остварена је једна од највећих победа у историји. Сребро је у џепу.

Александар Ивовић је прижељкивао овакав меч:

-  Рекао сам после наше прве утакмице да бих волео да играмо у финалу. То су две најбоље екипе и заслужују да иду по злато. Уморни смо али када нам је остао тај корак. Србија је показала можда највише, дајем јој улогу фаворита. Али имамо и ми мотив, пре свега велику жељу да поновимо Малагу.

Борис Злоковић већ прекаљен у оваквим дуелима. Мирно каже:

- Већ смо остварили велики успех. У Загребу и Шангају нисмо били међу освајачима медаљама, сада смо ту. Финале је неизвесно, никад се не зна шта може да одлучи. Надам се само да ћемо имати суђење које неће нервирати ни једну ни другу екипу.

Млађан Јановић је један од најбољих играча турнира и у самом је врху стрелаца.

- Одличне су екипе у финалу. Ко наметне ритам има веће шансе. Ми смо успех већ постигли али хоћемо и да растерећени одиграмо финале и учинимо га са играчима из Србије великим.

-----------------------------------------------------------

Тражи се карта више

За финале се траже карте са свих страна. И новинара је све више, седи се и на трибинама.

- Навијачи из оближњих земаља хоће да буду са нама. Штета што капацитет базена није већи. Ух, када би могли свима да изађемо у сусрет – каже генерални секретар ВСС Митровић.